NekadaDok su mi stopala još bila tri broja manjaPosadila sam drvo višnjeU bašti iza roditeljske kućeOtkinula sam komad svoje krviNapojila mladi korenPa su višnje zrile tamnocrveneGodinamaA njihov sok je popunjavao praznineU mojim krvnim sudovimaČak i kada sam bila dalekoS proleća bi neki cvet otpaoI doplovio do meneTek da me podseti da nisam samaA onda je jedna grana svenulaPola drveta se ugasiloU vreme kada sam bila baš tužnaKada je i pola mojih nada svenuloOtkinula sam komad svoje ljubaviLjutnje nemoći vereSvega što sam imalaNapojila načeti korenPa smo još živeli i drvo i…
Poezija: Sazvežđe drveta
