Kada pričamo o diskriminaciji invalida uglavnom će se pomisliti na otvoreno nasilničko ponašanja koja nalikuju nasilju na dečjem igralištu. Iako ima i takvog ponašanja, mnogo češće je ono prikrivenije, nekada manje, nekada više. Davanje najprostijih zadataka na poslu, sindrom praznog stola, snishodljivost, pretpostavka da je greška Vaša, pitanje na razgovoru za posao „Da li često idete na bolovanje“?… Nekad invalidi čak i ne stignu do zasnivanja radnog odnosa. Čim njihov invaliditet, koga su možda zbog straha prikrili, bude uočen ili čim se vidi da isti ima posledice, a nije slovo…