Šetamo tako neku večer Obi i ja, laganini po kvartu. Obi je sedžuk, ne suđuk , to je hercegovačka kobasica. Eto spomenula sam je i već slinim po tipkovnici, čudo kako je fina. Dakle, sedžuk iliti seoski džukac. Našla sam ga u blizini Bjelovara na benzinskoj postaji. Nikad, ali baš nikad ne otvaraj vrata od auta ako imaš sendvič u ruci. Nanjušio ga je valjda još dok sam ga kupovala u Bjelovaru. Tako ja otvorim vrata, a on sjedi, gleda u sendvič i maše repićem. Ode sendvič. Taj sendvič me…
Proza: Psiho cucak i mačka iz pakla
