Možemo li da iz relativnog komfora naših stanova i kuća, zamislimo jedan drugačiji svet od našeg? U kojem su ljudi, pre svega deca, željni svega: ljubavi, slobode, prihvatanja, pa čak i roditeljske pažnje? Iako u takav svet nemamo često prilike da uđemo, oni u njemu žive svakodnevno i to nama ispred nosa. Da li na te ljude često zaboravimo svesno ili nesvesno? Možda ne možemo da pomognemo, ali ono što možemo je da ih sve prihvatimo raširenih ruku i otvorenog srca takve kakvi jesu. Naš jedan domaći autor se potrudio…