„Beli zidovi“ su priča o nevidljivoj ženi, o poeziji koja nadilazi bolest i zaborav – o istini koja, ma koliko je skrivali, uvek pronađe put da ostane sačuvana i zabeležena. U pitanju je roman o tišini, bolesti i pisanju kao poslednjem prostoru slobode. Priča prati sudbinu pesnikinje Bobe — period od 1883. do 1946. u Srbiji — te se pred čitaocem otkriva žena koja najveći deo svog života proživljava iza brava sanatorijuma. Beli, sterilni zidovi u kojima obitava postaju njeno ogledalo, ali i jedino mesto gde sme da bude svoja.…
Prvi roman Marije Aleksić Beli zidovi u izdanju Portalibrisa
