Festival nauke: Intervju sa Draganom Purešević

Dragana Purešević, asistent na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju: Pokušavamo da stvorimo okruženje koje je dovoljno inspirativno, koje provocira da nešto uradiš, da se oprobaš i da budeš aktivan

Stotine naučnica i naučnika, sadašnjih i budućih, udružilo je snage u organizaciji najveće naučne zabave u regionu – Festivala nauke, koji će se održati od 17. do 19. maja u svom prepoznatljivom formatu, na Beogradskom sajmu u Halama 3 i 3a, na više od 6.000 m2.

Uzbudljivi eksperimenti koji razbijaju mitove, postavke koje će vas naterati da preispitate brojne (pseudo)istine, druženja koja će vam otkriti zabavno lice nauke. I sve tu uz koračanje kroz vreme, skakanje sa meridijana na meridijan, pa čak i putovanje daleko izvan granica naše planete. 

Grupa za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Festival nauke priprema poseban program pod nazivom „Novo doba, to smo mi!“ u okviru kojeg nas pozivaju da ostavimo svoj trag u građenju zajedničke vizije sveta i doživmoi jedinstveno iskustvo zajedničkog maštanja, pregovaranja različitih perspektiva, koordinisanja i stvaranja. O tome smo razgovarali sa Draganom Purešević, asistentkinjom na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju.

Kako ste se odlučili za ovaj program i šta izdvajate kao najzanimljivije za posetioce?

Kada smo dobili poziv da učestvujemo na 16. Festivalu nauke, i kada smo videli ovogodišnji naziv Festivala – ,,Novo doba“, moje kolege sa Grupe za pedagogiju i ja smo se zapitali i pokušali da odgovorimo na pitanje – šta znači novo doba u kontekstu obrazovanja? Nakon razmene ideja i naših viđenja došli smo do toga da novo doba nisu samo predstave koje najčešće imamo o budućnosti – apokaliptične i mračne scene, roboti koji preuzimaju svet, virusi koji mutiraju itd, već da to može biti i jedna humanistička slika sveta, odnosno da novo doba činimo svi MI i da od nas kao ljudske vrste i našeg suživota sa drugima zavisi kakvo ćemo novo doba da izgradimo. U vezi sa tim i naša interaktivna postavka nosi ime „Novo doba smo MI“. Želeći da apostrofiramo da od nas zavisi kakvu budućnost gradimo i da mi moramo preuzeti odgovornost već danas za ono što ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas. U skladu sa tim nam je potrebno i obrazovanje koje sada i ovde neguje viziju budućnosti koja počiva na humanističkim vrednostima – solidarnosti, moralnosti, altruizma, inicijative, kreativnosti… Na taj način, pa i kroz ovu postavku,  gajimo jednu dozu pedagoškog optimizma i nade da je takvo obrazovanje u novom dobu moguće i potrebno. 

U kontekstu toga i na samoj postavci koju priređujemo, posetioci svih uzrasta imaće priliku da kontinuirano ko-konstruišu sliku novog doba, ostavljanjem svojih tragova u prostoru, kojima pokušavamo zajedno da kreiramo neku drugačiju budućnost u kojoj ćemo težiti da nađemo način da živimo zajedno sa svim svojim različitostima, a sve to igrajući se sa svetlošću, senkama i raznovrsnim materijalima – od štapa do kanapa. 

Zbog čega je važno da deca i mladi vide vašu postavku? Kakvo znanje će oni poneti kući nakon festivala?

Razlog zašto je važno da deca dođu na našu postavku, i ne samo da je vide već i da se oprobaju u onome što nudimo, je usko vezan sa razumevanje učenja i znanja koje promovišemo ovom postavkom. Naime, na našoj postavci nema klasičnog usvajanja znanja, na nivou činjenica, jer smatramo da je važnije da se deca i mladi, kao i njihove porodice i prijatelji osete delom zajednice, da imaju priliku da daju doprinos kreiranju zajedničke vizije novog doba, da se oprobaju i daju svoj pečat postavci, da budu kreativni i radoznali… Nadamo se da je to ono što nose svojim kućama –  jedinstveni doživljaj. Ovom postavkom pokušavamo da stvorimo okruženje koje je dovoljno inspirativno, koje provocira da nešto uradiš, da se oprobaš i da budeš aktivan celim svojim telom. Ako to uspemo, onda smo uradili pravu stvar!

Na ovaj način pokušavamo da razumemo i proces učenja u kom se gradi znanje koje je mnogo više nego puka reprodukcija i pasivnost i da učenje nije „mučenje“ i da se ne dešava samo ,,ako zagreješ stolicu“. Već je učenje, a time i znanje, socijalni proces zajedničkog građenja i pregovaranja značenja i to kroz jedinstvo doživljaja, misli i akcije. 

To je jedan od glavnih pedagoških momenata koji želimo da oživimo sa poseticima ove interaktivne postavke, a koja je smatramo dovoljno fleksibilna, da nema svoj do kraja predviđen tok, već se priča gradi i razmotava kako posetioci sa svojim idejama i zamislima, svojim akcijama daju smisao postavci. Tako da su i nama potrebni drugi kako bi postavka bila uspešna.

Koji je to idealan balans između “zabavnog” i “ozbiljnog” kada govorimo o načinu na koji predstavljamo nauku, i kako ste vi pristupili ovom pitanju?

Meni se uvek činilo da je nauka zabavna i najviše sam volela da čitam odeljak zanimljivosti u školskim udžbenicima – kako je Njutnu pala jabuka na teme pa je otkrio gravitaciju, kako je Tesla puštao papirne brodove niz reku pa je došao na ideju broda na daljinsko upravljanje, ili kako je Arhimed dok se kupao u kadi postavio temelje hidrostatike… Nije li zabavno da stalno tragamo za nečim novim, da istražujemo, da doživimo ,,aha“ momenat, momenat EUREKE! 

Naravno da postoji i opasnost od banalizacije, onoga što radimo i čime se bavimo, i tog svođenja nauke na animiranja mase, ali s druge strane čvrsto verujem da se naukom bave oni koji su nauci predani i koji neće tako lako skliznuti u banalizovano odnošenje prema njoj. Međutim, popularizacija nauke nam je potrebna, potrebno je da približimo nauku javnosti, da nađemo prijemčiv način i jezik, da nekoga zaintrigiramo i to jeste nešto što je kompleksno. Upravo ovakvi formati kakav je Festival nauke, otvaranje vrata fakulteta i instituta, čine nauku životnom, a ne izvesnom privilegijom kojom se mogu baviti samo ,,odabrani” među nama. 

Ovo je ujedno i naš pristup nauci, da nauka nije samo nešto rigidno, merljivo, objektivno i proverljivo, već da je to ,,prostor mogućeg“ koji MI gradimo sa drugima. Bar kao pedagozi moramo tome da stremimo i da mislimo o drugačijoj nauci i obrazovanju koje je mnogo više od prikupljanja poena, standardizacije i položenog testa znanja. Pritisci jesu ogromni, ali je i naša dužnost da se tome odupremo i budemo kritički nastrojeni prema takvim pokušajima. 

Ako nauku i uopšte pristup istraživanju vidimo kao ekspediciju u kojoj nije krajnji cilj šta ćemo osvojiti, već šta sve vidimo i primetimo tokom tog puta, sa kim stupamo u kontakt tokom te ekspedicije, gde smo zastali da se odmorimo, sa kim smo podelili svoje dileme…, ako vrednujemo proces, a ne samo produkt onda smo na pravom putu. To je i zabavno i ozbiljno, jer bez ozbiljnost ili pre bih rekla jasne vrednosne orijentacije nemamo usmerenje za bavljenje naukom, a bez osećaja za zabavu nema spremnost da se upustimo u nešto novo i izazovno, nema eureke.

Kako vidite značaj samog Festivala nauke u širem smislu, u kontekstu saradnje s obrazovnim sistemom i/ili privredom?

Festival nauke vidim kao priliku da izađemo iz nekih rigidnih i krutih formi kako se bavimo naukom (ili kako se bar nauka doživljava), vidim kao priliku za inspiraciju i poziv na istraživanje. Potrebni su nam konteksti u kojima možemo sa drugima da delimo ono do čega dolazimo, saznajemo, oprobavamo, jer na taj način ,,testiramo“ i sebe, naše ideje, zaključke i na jedan direktniji način činimo nauku dostupnom i prijemčivom. Upravo ovakve manifestacije daju vetar u leđa, i prikazuju drugačiju sliku o naučnicima i istraživačima u javnosti. Festival nauke pokazuje da nauka nastaje tek kada smo u susretu sa drugima i kada imamo prilike da otvaramo prostore mogućeg, čime demistifikujemo i ono čime se bavimo. Smatram da je to jako važno posebno za društveno – humanističke nauke, jer nekako ostanemo zasenjeni eksperimentima, konkretnim opipljivim tvorevinama drugih nauka, što je nesumnjivo značajno, ali retko imamo priliku da pokažemo koliko veliki trag i naše nauke ostavljaju u svetu.


***

Tema ovogodišnjeg Festivala nauke je NOVO DOBA koje nam je ubrzano došlo zahvaljujući svetskoj pandemiji. Festival ovim sloganom želi da ukaže na promene koje su nam se dogodile tokom godina izolacije – na percepciju sveta oko nas, a najviše nauke i naučnih dostignuća. Više o programu festivala pročitajte na linku: https://festivalnauke.rs/

Izvor: KomunikArt

Related posts