Put pod noge pa u rijaliti program!

Opet otkazan 65. Međunarodni beogradski merkantilni sajam izdavačkih udruga.

Imali smo BITEF, imali smo FEST, ne gubimo iz vida Nišvil, pogotovu ne EXIT ili Birfest,ali sajam knjiga  ne.

Mediji su dan pre održavanja sednice Odbora Sajma knjiga preneli svoja saznanja da se planirana manifestacvija, 65. Međunarodni  beogradski sajam knjiga otkazuje. Odluku o tome nije donelo telo koje je formirao osnivač, Grad Beograd, tu odluku nije donela Vlada Srbije ili neko od ministarstava koje takvu odluku može doneti imajući u vidu tešku virusološku i epidemijološku situaciju u Beaogradu i zemlji. Prema saznanju nekih medija tu odluku su donela dva udruženja (Udruženje izdavača i knjižara Srbije i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije) koja su poslala dopis Odboru u kojem obaveštavaju Sajam da nisu u mogućnosti da učestvuju na sajmu knjiga. Najveći izdavači su jednoglasni u odluci da ne postoje uslovi za održavanje Sajma knjiga. Kao razloge navode epidimiološku situaciju i probijanje roka, 1. oktobra, do kada je organizator trebalo da saopšti konačnu odluku o tome hoće li manifestacija biti održana. Tu je vest istog dana potvrdio i Goran Vesić uz izražavanje svog žaljenja s napomenom da će se pored već održanih realizovati sve planirane kulturne manifestacije, osim naravno sajma knjiga.

Dan kasnije, Odbor Sajma knjiga čiji su članovi i predstavnici tri nacionalna staleška, izdavačka i knjižarska udruženja, konstatovao je da ne postoje uslovi za održavanje i uspešnu relizaciju 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Kako se navodi u saopštenju Odbora sajma knjiga koje je dostavljeno svim zainteresovanim izlagačima ali i medijima, „osnivač, uprava Beogradskog sajma i Odbor Beogradskog sajma knjiga, učinili su sve da se, zarad kontinuiteta i značaja Sajma knjiga na kulturnoj mapi Srbije i Regiona, Sajam knjiga održi“. Međutim, navode da „Odbor razume stav izdavača, ali sa kolegijalne strane smatra da izlazak u javnost bilo koje grupacije i prejudiciranje odluke Odbora Beogradskog sajma knjiga ne doprinosi manifestaciji“ te stoga poručuju da „kada se stvore uslovi prihvatljivi za sve“, Odbor će organizovati Sajam knjiga.

                         DA SE ZNA KO JE GAZDA

Skorašnje istupanje Gojka Boižovića vlasnika izdavačke kuće Arhipelag na jednoj televiziji je na svojevrstan način najavio ovakav ishod, možda i rasplet odnosa, vreme će pokazati svoje. Uostalom, po beogradskoj tzv. kulturnoj čaršiji, pritom ovo “čaršija” nije ni malo tzv, kružio je aber da će se priča sa beogradskim merkantilnom tržnicom štampane robe, čitaj knjige, okončati kako se i okončala. Da će biti tako, ukazivale su i mere koje su preduzimale neke veće izdavačke kuće koje su uveliko u kampanji sa nebrojanim popustima i akcijama.

Da je samo to u pitanju ni po jada, ovaj događaj, pre bi se mogao nazvati igrom ili još preciznije pučem, izveden je svesno nakon što je udruženjima izdavača i knjižara, pre svega onim dominantnim u ekonomskom ne kulturološkom smislu,što i nije van svake pameti,dozvoljen pristup Organizacionom odboru. Iskorišćena je situacija i preuzeli su realno, hajde da se ne pravimo ludi, ucenom, kontrolu nad manifestacijom jer su pokazali ne samo da mogu nego i da ozbiljno žele da za ubuduće određuju profil sajma knjiga, da ga podvedu pod svoju volju i upodobe sopstvenom interesu i to u smislu doktrine neolibaralnog kapitalizma, što danas i ovde, svidelo se to nekom ili ne jeste legitimno a i može im se, bar su to pokazali ovom oglednom vežbom i – dokazali, za ubuduće da se zna. Uostalom, kada privatnici mogu da monopolišu državne funkcije, što ne bi mogli i ove, sajamske, koje nisu izvorno državne a što je odavno jasno nisu ni blizu ozbiljnijem institucionalnom interesu države kojoj je do nacionalnog a pogotovo kulturološkog interesa stalo kao do lanjskog snega. To što se pretekli deo Organizacionog odbora duri i prenemaže svojim priopštenjem za javnost, to što osnivač, Grad Beograd, nema nikakvu predstavu ili nedaj bože koncept  ove sajamske manifestacije već inerciji prepušta razvoj situacije, išlo je na ruku onima koji znaju šta je njihov interes i to pokazuju bez zazora. A da su gradske glavešine kivne moglo se videti iz saopštenja gradskog sekretara za kulturu koji je potsetio da ako su prošle godine i izašli u susret jednom od udruženja i dozvolili im mini ulični sajam knjiga, to ove godine neće biti slučaj. A onda je jasno ko će u celoj ovoj ujdurmi pokupiti kajmak.

BITEF,FEST,NIŠVIL,EGZIT,BIRFEST MOŽE ALI SAJAM KNJIGA NE  MOŽE   

                                              

Drugi po snazi knjižar već uveliko promoviše na društvenim mrežama sopstveni “sajam knjiga”, zapravo masovne popuste koji idu i do 70%. Akciju najvećeg knjižarskog lanca i monopoliste, tek očekujemo. Kakva će biti lako je pretpostaviti na osnovu prošlogodišnjeg iskustva. Uostalom, imamo već u ovim okolnostima izvesna iskustva.

I tokom akcija koje će supstituisati sajamsku trgovinu knjige će se prodavati; knjige će se kupovati. Možda ne kao na sajmu ali prometa i profita će biti. Možda neće biti sajamske pomame za knjigom goustvrajtera koju potpisuje Aca Lukas ali, pobogu, može se i u parku Manjež organizovati susret obožavatelja sa Acom. Može i slavni sorabijskočetnički radikal i ideološki guru navrhvođe, haški vojvoda da umesto u Knezu, pred skupštinskim zdanjem oganizuje svoj hepening sa bespletnom podelom svojih sabranih verbalnih (ne)dela.

I sve je to moguće, ali šta ćemo pobogu sa sajmom knjiga?

Svi se prave kicoši na uši i o sajamskoj ujdurmi ćute i usput izgovora radi vele ukoliko ih neko pita: pa tak’ je normalno da zbog pandemije ove pošasti nema sajma knjige jer nema mnogo toga još; što baš i nije tačno. Imali smo BITEF, imali smo FEST, ne gubimo iz vida Nišvil, pogotovu ne EGZIT ili Birfest. O političkim okupljanjima u organizaciji navrhvođine organizacije da i ne govorimo.

Podsećam, mada sam o tome već i pisao, reprezentativna udruženja pisaca u svom latentnom autizmu i bezidejnosti ćute, njihovi članovi, ogromna većina posećuje sajam sa nadom da će ih možda obradovati koja mrvica kolača kada se skotrlja sa trpeze, ako se skotrlja, na one mrvice na trpezi, e, na to je već teže položiti pravo. Mnogima je vrhunac intelektualnog zadovoljstva da se slikaju pored nekog štanda sa svojom knjigom u ruci, sve jedno da li ju je iko kupio, ko to pa zna od onih koji će tu sliku videti na fejsbuku. Nisu se ni prevodioci pretrgli, i njima je flaster čvrsto zalepljen preko ustiju, oni su ionako presretni onim što im udele izdavači, ako im udele da nešto prevedu po ceni od 2-3 evra po šlajfni. Kulturna javnost, tzv. intelektualci, vajna elita, često i opskurna, toliko su glasni da je pitanje da li uopšte ta fela egzistira u Sorabiji? Da li se akademici žele oglasiti povodom pitanja profilisanja sajma knjiga u Beogradu, pitanje je koje ne dobija odgovor, bar ne pozitivan način, negativan je već rutina.

I tako, 2022. možda ćemo napokon imati “65. Međunarodni beogradski sajam knjiga izdavača” na kome će glavni hit profitabilna merkantilna roba: možda autobiografije Dijane Hrkalović ili Zvezdana Jovanovića sa recenzijama Kapetana Dragana i Dragana Markovića Palme, nije nemoguća pojava monumentalnog delo iz pera Vladimira Đukanovića poznatijeg kao Đuke Bizona – Kako sam branio nevinost velikog pravoslavca Koluvije. Ne bi me čudilo i da se dr Nebojša Stefanović, Veljko Belivuk late pera. Bakarec se već oprobao pa ne bi čudilo da se pojave njegove sabrane i bogougodne ode navrhvođi i to sa blagoslovom, sa tvrdim koricama poput njegove odanosti i sa zlatotiskom.

Što da ne, imamo rijaliti na nacionalnim frekvencijama, imamo rijaliti u nacionalnim institucijama, od nacionalnih simbola nam prave rijaliti pa što nam i sajam knjiga ne bi bio rijaliti, važno je da se zarađuje i pravi profit a ako se pride učvršćuju interesna udruživanja, tim bolje. To što u Narodnoj biblioteci Srbije nema ni jedne jedine jedinice koja nosi ime i prezime Abdulrazaka Gurnaha, dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2021. godinu, koga briga! Neće ga biti ni na sajmu knjiga – pa šta!

Autor: Lebrecht Gaspar

Izvor: Sedma sila

Related posts