Pandemija: Dekameron u sadašnjem vremenu

Pre nekoliko dana naišla sam na članak koji govori o tome kako se znatno povećala prodaja knjige Dekameron, i zaintrigiralo me je da to istražim. Naime, mnogi strani, ali takođe, i domaći mediji objavili su ovu vest. Kako navode, Dekameron je na Amazonu najprodavanije delo za vreme izolacije koja već duže vreme traje u čitavom svetu. Kako radnja ovog romana prati i opisuje jednu od najvećih pošasti u istoriji, kugu, i te kako bismo to mogli povezati sa trenutnom situacijom koja vlada u svetu, odnosno, virusom COVID- 19. 

Crna smrt i COVID- 19

Kuga, pestis, bubonska kuga ili crna smrt kako su je nazivali, nesumnjivo je jedna od najvećih pošasti koju je čovečanstvo doživelo, a svoj vrhunac upravo dostiže u XIV veku, gde je i smeštena radnja već pomenutog Bokačovog dela. No, prvo ćemo se osvrnuti na one već globalno poznate podatke o ovoj pandemiji, kao i na sam ambijent i vreme kada je dostigla svoj vrhunac, srednji vek. Zamislite da se nalazite u gradu koji je okružen zidinama, nema čiste vode, lekovi ne postoje, osim alternativne medicine kako je danas nazivamo, a o kanalizaciji nećemo ni da govorimo, uostalom, nema je ni u XXI veku u nekim delovima. Sve na jednom mestu, ljudi, fekalije, voda koju definitivno ne bismo danas nazvali pijaćom, životinje i zidine koje okružuju grad. Higijena o kojoj danas govorimo i koja bi svima trebalo da bude imperativ, zasigurno nije bila na zavidnom nivou, pitanje je da li ju je uopšte i bilo. Ukratko, to je bila svakodnevica srednjovekovnog čoveka. Krajem ’50, početom ’60 godina XIV veka oboleva većina, ni žene, ni deca, ni životinje nisu pošteđeni, reklo bi se, nevidljivi neprijatelj poput sadašnjeg korona virusa. No, naša svakodnevica, morate priznati mnogo se razlikuje od one od pre skoro sedamsto godina, pa ipak, postoji toliki broj obolelih. Da li je to kolektivna neodgovornost, ili je pak možemo bolje definisati kao individualnom? Postoji mnogo sličnosti ovih dvaju pandemija, ali pomenimo pre svega da je kuga, kao i korona, napadala pluća i izaivala njihovu upalu. Danas se sa time možemo donekle boriti, ali znajući da je i pre samo dva veka odnela toliko života, zamislite tek situaciju u srednjem veku. Dolazimo i do čuvenih maski oko kojih vlada pomama, dok je u prošlosti situacija bila drugačija: pokrivali bi usta i nos buketima napravljenim od raznog cveća i mirisnog bilja, verujući da će miris oterati bolest. Postoji, takođe, scena u Pazolinijevom filmu Dekameron, iz 1971, u kojoj je prikazana prethodno opisana situacija, pa možete pogledati. No, da bismo upotpunili sliku, moramo pomenuti i magijski, ali i religijski momenat. U Manconijevom romanu Verenici, kuga je takođe opisana, ali ona iz XVII veka, kao zaraza koja je napadala siromašne i uboge: ne zbog loših uslova života, nego zato što su bili siromašni. Kako je počela da prelazi na bogatije, da ne bi priznali svoju grešku, tražili su razna opravdanja poput đavolskih čarolija, otrova, vradžbina ili uroka. Bog je takođe bio krivac, jer ih je naterao da ispaštaju za svoja zlodela, poslavši pošast, verujući da je stigao sudnji dan. Trebalo bi da se zapitamo kakva je svest danas i da li smo se odmakli od sujeverja i svaljivanja krivice na Boga za sve loše što se događa, jer ipak Bog ne čini loše, već dela iz ljubavi, ako se prisetimo postulata hrišćanstva. Mada uvek možemo reći da je upitanju bič božji i okarakterišemo pandemiju kako su svojevremeno okarakterisali Atilu. Konačno, mere izolacije, koje bi trebalo da budu odgovornost pojedinca i prema sebi i prema drugima, postoje samo u slučaju ako se zapreti kaznom, jer opet je Božja volja ko će se zaraziti. Kazne ipak postoje oduvek, nemojmo se ponašati kao da smo izmislili toplu vodu. U jednom smislu mi se jesmo odmakli od srednjeg veka, ipak, naša današnjica je mnogo razvijenija, tehnologija i medicina su najvišem nivou, i upravo je zato toliki broj umrlih poražavajući, iako je kuga sa sobom odnela mnogo više života. Korona se zato doživljava tako katastrofalnom, jer pored sveg razvitka, mrtvih i dalje ima, a ekonomija doživljava krah. No, ima ih i mnogo više od gladi svakodnevno, pa je svet mnogo manje uzburkan tom činjenicom.

mikelandjelo_strasni-sud.jpg
Strašni sud, Mikelanđelo Buonaroti, 1541.

Dekameron: opis kuge i moralna dekadencija

Navešću delove opisa kuge u Firenci iz uvoda ovog kultnog dela, kako bismo se još detaljnije pozabavili ovom tematikom: A tu bolest nikakav savet lekarov i nikakav lek, kanda, ne mogaše izlečiti. /…/ Velim, da je snaga te bolesti o kojoj kazujem toliko jaka bila da je, a mnogo se puta dogodilo: ako je predmete čoveka koji je bio bolestan ili umro od te boletice dotakla neka životinja, a ne ko od ljudskoga roda, ne samo da bi se zarazila već bi u kratko vreme i crkla. /…/ U tolikoj nevolji i bedi našega grada, bejaše srušen i uništen častan ugled zakona, kako božjih, tako i ljudskih /…/ Osim toga, smrt je pokosila mnoge koji bi možda ostali živi da im je ko pomogao, pa je tako, bilo zbog nedostatka prikladne nege, koju bolesnici nisu imali, bilo zbog žestine same bolesti, broj onih koji su umirali bio u gradu toliki te strašno beše i samo čuti, a nekmoli videti. Stoga su gotovo po nuždi nastali među onima koji su ostali živi običaji posve suprotni onima što su pre vladali među građanima. /…/ a. grobovi bejahu prepuni, na grobištima uz crkve kopali su goleme jame i u njih pokopavali na stotine mrtvih tela.  

Kako možemo uočiti, kao i svaka bolest, bilo da je pandemija ili ne, uticala je i na psihički život čoveka. U slučaju kuge, a danas, korone, možemo naći još jednu zajedničku karakteristiku koja se tiče etike, hipokriziju, opšti slom moralnih vrednosti pre svega. Kako dalje opisuje Bokačo: brat je napuštao brata, roditelji decu i zavisili su od milosrđa. Danas se to ogleda u drugim stvarima: sećate li se opšte pomame za brašnom, šećerom i ostalim namirnicama, redova u apotekama i abnormalnog podizanja cena proizvoda, ali i ključnih medikamenata i aparata za lečenje? U svemu tome, bilo u prošlosti, bilo danas, leži jedan kranje animalni instinkt koji je i te kako svojstven čoveku, a to je borba za opstanak, kada se ne preza ni od čega. U vezi sa tim je i nastavak Dekamerona i moglo bi se reći da se suština može definisati jednom rečju, preživljavanjem. No, znajući kolika je moć kapitalizma, ne radi se u ovakvom svetu samo o preživljavanju, već i o pohlepi moćnika. Danas je to pre svega iracionalni strah, ali ako dublje zađemo, u tome se ogleda i vera u režim, koja, ako je sudeći po ponašanju građana, gotovo ni ne postoji, ne samo u našoj državi, već u čitavom svetu. A kako smo na kraju pomenuli i masovne grobnice, koje ne samo da nisu obeležene bar nekakvom pločom, nego tim sahranama na kraju niko nije ni prisustvovao, da se zaključiti da nam Bokačo ovime prikazuje kulminaciju uništenja čoveka i svega ljudskog. Zapitajmo se kako danas tumačimo one masovne grobnice u Njujorku. Kao čovekovo uništenje ili pak nužno zlo?

Noseća priča Dekamerona

Nakon opisa kuge,  narator nas uvodi u glavni tok priče. U Firenci vlada kuga i družina od sedam devojaka i tri mladića odlučuje da ode izvan grada na jedno imanje, gde će u vrtu tokom deset dana pripovedati sto novela, a nakon dve nedelje izolovanog života od ostatka sveta, vraćaju se u Firencu. Ova družina nazvana je lieta brigata, a njihovo pripovedanje ima za cilj da ih zabavi u takvim uslovima, ali i da donese pouku, kao i da očuva njihovu svest, da ne bi postali poput ljudi iz uvoda koje smo prethodno pomenuli. Pripovedanje je ovde ključno, kako je dijalog nešto svojstveno jedino čoveku, te nam takvom formom omogućava gotovo potpuno identifikovanje sa naizgled banalizovanom tematikom čiji je cilj dosezanje istine. Svakog dana, tematika je drugačija, govore o srećnim i nesrećnim ljubavima, o dosetkama, prevarama, svemu onome što čini čovekovu stvarnost. Različitim tematikama i pripovedanjem se uspostavlja red, što je odgovor na poremećaj i nered u društvu, tj. vraćanje prvobitnim načelima. Upravo time se stvara prostor filozofiji i preispitivanju etičkog sistema, što nas dovodi do zaključka, da je Dekameron najpre didaktičko delo. Za tih deset dana družina se moralno uzdigla i nakon toga vraća se u Firencu spremna za bilo kakav ishod. Suština je pre svega intelekt i ljudskost u svim situacijama.

Univerzalna poruka Dekamerona

Osnovna razlika protagonista ovog dela je upravo ta što svojim odlaskom poništavaju sve animalno, trudeći se da sačuvaju ono moralno, svojstveno čoveku i intelektu. Oni se uzdižu iznad situacije i pripovedanjem novela različitih tematika u toj izolaciji sebe obogaćuju i uspevaju da očuvaju svoj etički kodeks, a ishod kasnije, po povratku u Firencu, nije ni važan. Imperativ ovog dela na makro planu je ljudskost pre svega. Naći će se sada mnogi koji će pomisliti, zar je to važno, o tome se može brinuti i kasnije, međutim, ljudskost je važna upravo u ovakvim trenucima. Mogli bismo da zaključimo da je zapravo Bokačo stvorio jednu univerzalnu poruku, koja odoleva vremenu, a koju možemo primeniti i sada. Važno je istaći da je delo do te mere realistično da se može primeniti na svaki kontekst i situaciju, a do čitaoca je kakvu će poruku izvući. Primenjeno na današnji kontekst, poruka bi bila da ostajanjem kod kuće, u izolaciji, ne samo da spasavamo sebe, već i druge, međutim, zbog različitih uslova, konteksta i same vremenske udaljenosti, njihovu izolaciju ne možemo potpuno poistovetiti sa našom, jer ipak su mediji naš prozor u svet, dok tada toga nije bilo. No, ipak, dolazimo do istine da je solidarnost ključna u funkcionisanju, ne samo u vanrednim uslovima, već u svim životnim sferama, na šta mnogi konstantno zaboravljaju. Ne možemo zatvarati oči pred problemom, ali ni odlaziti u drugu krajnost i ponašati se kao da života posle nema, već se truditi da iz sebe iznedrimo najbolje i uradimo sve što je do nas. Možemo samo da zaključimo da ne čudi zašto je ovo delo izazvalo buru na evropskoj književnoj sceni, koja se ne stišava ni danas i da je upravo zbog toga potražnja Dekamerona u tolikim razmerama u vanrednim uslovima koji vladaju danas.

Autorka: Anđela Stanisavljević

Naslovna fotografija: Trijumf smrti, Piter Brojgel Stariji, 1562.

Related posts

Leave a Comment