Dragi prijatelji, srdačno Vas pozivamo na nove Prosvjetine „susrete i razgovore“. Tema večeri je „Traganje za korenima“
NIN-OVA NAGRADA: I ONAJ KO JE NIJE DOBIO DOBAR JE !
Ovde nije reč o nagrađanom romanu(sve čestitke dobitniku NIN-ove nagrade) već o onima koji zaslužuju pažnju samim tim što su bile u širem izboru!
Vest od pre desetinu dana glasila je: “U širem izboru romana koji ulaze u konkurenciju za ovogodišnju Ninovu nagradu nalazi se 31 naslov,..”! Za autore iz grupe „šireg izbora“ ovo je bio period lepog isčekivanja a kod književnih sladokusaca « slatka »sezona nagađanja :te ovaj će, te onaj će…sve u stilu prizivanja nekih željenih rešenja. Ali ima i onih koji u stilu « ma i ta nagrada je … « ! » Sva sreća pa ovi prvi s razlogom na ove druge prezreno odmahuju rukom . I u pravu su! Podržavam ih i ,pre svega, neka im najači adut bude činjenica da ova nagrada od 1954.godine kada je prvi put dodeljena D.Ćosiću za Korene,vlada našom pažnjom.Kad kažem “našom” mislim na stotine hiljada ,zapravo ko zna koliko ,onih koji su pročitali nagrađene romane. Mlađim čitaocima nepoznanica je odakle i zašto je vladalo,pa i danas vlada opsadno stanje knjižara sve dok se ne kupi roman dobitnik NIN-ove nagrade?!
Odgovor na znatiželju šta to piše, ne samo u nagrađenim delima , već i u onima koji su konkurisali za ovu nagradu, po čemu su ona drugačija bitnija i popularnija od ostalih je u energiji koju su 65 . godina stvarali jedan Dobrica Ćosić,Aleksandar Vučo,Meša Selimović , Miloš Crnjanski ,Oskad Davičo,Svetislav Basara , Borslav Pekić ,Slobodan Selenić, Ranko Marinković, Erih Koš, Miodrag Bulatović,….Zar isto tako i isto toliko energije nije udahnulo priznanje Dejanu Atanackoviću za koga su mnogi tek tada čuli ?! Danas su to neki novi pisci,kao što su Đorđe D.Sibinivić koji nešto pre mesec i nešto,kao retko ko na promciji svog novog romana „Nizvodno“ (bio je u širem izboru za NIN-ovu nagardu)napuni malu salu Kolarčeve zadužbine u Beogradu .Ali i, evo kako vidim iz vesti koja stiže u našiu redakciju stiže i u Beč.Tamo će 22.ovog meseca oderžati promociju istog toga romana.Zašto to potenciram?! Zato đšto je to najbolja ilustracija energije koju odašilju novi piscvi i novi romani a sve pod krošnjom koju je razgranala NIN-ova nagrada.
Dakle,jedna stvar je sigurna. Život u ritmu pre i posle dodele NIN-ove nagrade , mogu razumeti samo istinski ljubitelji pisane reči.Ova nagrada i samo učešće na konkursu za nju doživljava se kao rađanje novih i uspešnih.Koliko dela toliko i pisaca! Retke su nagrade i konkursi koji čitaocima koliko i piscima obezbeđuju zadovoljstvo iz koga proizili činjenica da je svaki roman čak i onaj koji nije nagrađen dobar zato što je bio na NIN-ovom konkursu. Pa još ako uđe u širi ili uži izbor?! I to je ono što je čitaocima najvažnije.Gledano u nekom širem smislu promocije kulture čitanja NIN-ova nagrada je iznedrila desetine i stotine hiljada onih zbog kojih knjige i postoje. Šta , uostalom, drugo ,osim tako stvorene potrebe za čitanjem, možemo da tražimo od pisaca i knjiga?! Uz to potreba da se čitaju upravo konkurenti za NIN-ovu nagradu,a naravno i nagrađeni je jednostavno lepa! Ideš na konkurs za NIN-ovu nagradu ili na Olimpijadu isto je! Utisak je da oni, koji su ispunjeni takvim zadovoljstvom, ustvari, preispituju i sebe. Ne čitati literaturu sa konkursa za NIN-ovu nagradu znači ne biti u toku! A i činjenica je i da se retko desilo da dobitnik NIN-ove nagrade nije prijatno « iznenadio » čitalačku javnost ! U svakom slučaju dobro je da je tako.Jer šta ima lepše od zadovoljstva koje vam priušti neki novi roman i njegovi likovi. Jedino što je u svemu tome loše to je što i za ovako željene knjige naša pažnja ima ograničen rok trajanja . Maksimalno tri meseca !Setimo ih se. Ponekad!
Ponekad kao i meni sada dođe u misli pažnja i oduševljenje kada smo na ovom našem portalu predstavili roman „Nizvodno“ Đorđa D.Sibinovića jednog od onih među 31 naslovom iz vesti sa početka ovog teksta. „Nizvodno“ je upravo roman iz grupe onih koji pokreće lavinu toplih ljudskih osećanja koja se svode na činjenicu da je Sibinović romanom „Nizvodno“,kao i onim pre „Pogrešno“ ustvari obezbedio da se u našem književnom miljeu ponovo nađe mesta za porodični roman. A do pre njegove pojave stolica za mesto porodičnog romana u našem izdavačkom i spisateljskom miljeu bila je prazna.
Naravno mi smo skloni da to pravdamo nekim vihorima života i porukama “takva su vremena” što je samo loš izogovor. Knjževnost upravo,između ostalog, služi, i za to da podseća i piše o onome čega nema,što nam treba ili nedostaje,o onome što želimo…?! Naravno,ne znači da porodičnog romana nije uopše bilo,ali je do pojave Sibinovića bio zaboravljen!I dobro je da je sada tu.Pogotovo u miljeu koje mu obezbeđuje društvo u širem izboru za NIN-ovu nagradu ali i njegove poruke.
NAŠE SITE I GLADNE GODINE
Zato ne odustajmo od energije koju nam emituju romani sa konkursa za NIN-ova nagradu .Znajući to još bolje i više Zoran M.Mandić je na stranicama ovog portala i pre nego je „Nizvodno“ stiglo na konkurs napisao:
“Kroz Sibinovićev roman „Nizvodno“, poput neke velike evropske reke, teče i probija se veoma uverljiva, bez postmodernističkih pukotina, poderotina i progoretina, kako je to volela da kaže Isidora Sekulić, priča o porodici, kao fenomenu društvene, ekonomske, emocionalne i egzistencijalne zajednice smeštene među „pejzažima“ i „izlozima“ istorijskog konteksta dvadesetog veka i njegovih „raznobojnih“ ideoloških supstrata i lomova. Priča koja, sa svojim lirskim pasažima i ukrasima, čudesno razotkriva duh promena porodične zajednice u nanosima promena vremena, ideologija i politika. I svih onih situacija, pogotovo sa osvrtima na asimetrične sudbine pojedinaca i njihovih ontologija, koje su remetile, pa i kočile, harmonične linije odvijanja tog „duha“, opterećene među brojnim paradoksima i košmarima anti-mitologije, već, pomenutog dvadesetog veka.“
Eto samo malo razloga(nadam se da će to posetioci promocije romana „Nizvodno“ u Beču pronaći dovoljno razloga kako za radost čitanja romana koji je u Srbiji krenuo uzvodno. Doduše neko će možda biti srećan i zbog toga što papir trpi sve, (mada pisac kaže „sve je istina“ ). Sudbine ,pogotovo porodične koje u veštim rukama pisaca postaju nam odlično društvo.
Zato mislim da je NIN-ova nagrada dodatni krem bez roka upotrebe. Oni koji su spremni da omalovažavaju ovu nagradu preporučuje im se ili da više čitaju ili da pokušaju da pišu.Oni koji s nestrpljenjem čekaju dodir sa knjigama sa ovog konkursa neka se naoružaju strpljenjem. Čekaju ih uzbudljivi čitalački dani.
Zato knjige sa ovog konkursa u ruke i shavtićete da je tajna u vama a moć ovih knjiga u energiji ne samo nagrađenih!
Autor: Milorad Antonić
Izvor: Sedma sila
