Radnja ove pripovijesti je negdje između treće i četvrte knjige
Hariju Poteru je ovo bilo prvi put da je posjetio Cazin. Bio je jako nervozan zbog toga jer nije znao ni jezik niti je poznavao visoku cazinsku kulturu, ali se odlučio opustiti, ne misliti na probleme kući i samo se zabaviti sa svojim kolegama iz razreda.
Malo prije nego što se smrklo (posto se u Cazinu tad izlazi vani) Hari Poter je stajao pred ogledalom i pripremao se za svoj prvi cazinski najtaut. Priremio je svoje izblijedjele traperice i usku rozu majicu na V (v kao voldenlor hehe), fluorescentne pume za trčanje i naočale zamijenio sa kul lećama u boji, pa da ne budu mu oči više ko kod majke. Sramio se toga, gdje god da ode, kažu mu ”vijaj ga isti mater”. Imao je termin zakazan u Prestižu da mu riješe njegovu dužu kosicu koja mu je padala ispod uha, u finu, normalnu, cazinsku pankersku frizuru.
Dok je on navlačio svu navedenu robu, neko mu pokuca na vrata:
“Hariiii, mogul’ ući.”
“Može.” Hari Poter uvijek je bio najdobrodušniji. “Oh, djes ti, Rone. Što se nisi spremio? Ne možeš u tome vani. Smijaće ti se ljudi, reći će da si seljak.”
“Mah, slušaj, ovaj, ne ide se meni. Ja sam čuo svašta se radi po tome Cazinu, ima droge, kriminala, ne bih ja išo.”
“Super, ja ti taman mislio reći da ne ideš pošto tebe ionako niko ne voli od čitalaca. Ti si samo u priči da se ispoštuje sveto trojstvo, pitaj hodže.”
“Haj dobro, idem ja onda kopati nos ili šta ja već radim off scene.”
“Haj, zatvori vrata za sobom.”
Ron je napustio sobu ali je vrata ostavio odškrinuta.
“Jebem mu mater, vidjeće on ko će opet ulaziti meni u sobu.”
Taman što je Hari Poter zatvorio vrata, neko mu opet pokuca.
“Neš boga mi više ulaziti kad ne znaš za sobom zatvoriti.”
“Ja sam, Hari. Potere.” rekao je umiljat ženski glas.
“Ah. Haj uđi.”
Djevojka je odškrinula vrata i zakoračila u sobu. Imala je pravo onaj cazinski najtout look. Kratku bijelu čipkastu haljinu i 9 inch heels. Lice joj se sjajilo od neujednačenog pudera i crveni ruž lijepo je istaknuo njene krupne smeđe oči.
“Uh, dobra.” U bradu si je promrmljao Hari Poter, dok nije naglas rekao. “Đes ti Hermina, kus’ pošla?”
“Pa, mislila sam da ćemo ići skupa vani… Ronu se ne ide, pa sam mislila, možda upoznam nekog lijepog Cazinjana a da mu otac radi u Njemačkoj.”
“Ah, jelde se tebi Ron nije nikad ni sviđo? Hehe, to je Džoana smjestila samo da Ron ne ostane sam, pa sam ja moro oženiti njegovu sestru. Ružna ona, jebo te, ima pirgavo lice to se svima gadi. Ja je krenem poljubiti u obraz ali ne mogu kad to vidim, mogu samo u kosu pa ja njoj fino kazem da ja volim kose kod cure…”
“Jes, jes, tako je to.”
Njihovo veselo čavrljanje prekinuo je zvuk sobnog kamina.
“Ah, vidi Hari Potere, eno neke mačke u vatri. Pisss.”
“Piss mace, ah vidjaj je. Kad hoćeš otjerati mačku ili psa, moraš se vako saganti da ona misli ko da ćeš nešto baciti na nju, a ne baciš ništa nego samo zamahneš rukom.”
Mačka je zarezala, iskočila iz kamina i pretvorila se u staru gospođu profinjenih crta lica i namrgođenih usana.
“Hari Potere, za ‘vo ide vladanje.” Rekla je ljutito starica.
“Ah, učteljce Megonagal, izvinte, ja boga mi mislio mačka.”
“Dobra večer, profesorice.” Uljudno je rekla Hermina Graner i blago se naklonila glavom.
“Dobarveče, Hermina. Došla sam vas upozoriti. Profesor Dambanlor mi je spomenuo da ste ponovno odstupili od pravila Grifinora pa sam vam došla dati usmenu opomenu.”
“Nemojte učiteljice samo neopravdani pisati. Ja imam 5, jos ako vi pišete jedan ode vladanje.”
“Tišina. Cazin je opasno mjesto i vi ste se samo tako uputili tu. Ali dobro, zaslužujete poslije onoga što ste ubili onu zmiju u wcu prosle godine, kao nagradu ostavit ću vas da malo izađete u FB i Inferno. Nemojte samo XL, kažu da tamo dolaze najveći seljaci.”
“Nećemo učiteljice” rekao je Hari Poter.
“Još jedna stvar prije nego što odem. Ako se i dalje budete zvali ovako, ljudi će vas prepoznati i biće previše slika na facebooku i instagramu sa vama, što može prizvati Voldenlora i njegove čarobnjake da pobije čitav cazin, a vas će pokušati samo neće uspjeti do kraja serijala. Uups, spoiler alert.”
“Molim?!” Viknula je zaprepašteno Hermina.
“Ništa, ništa. Uglavnom, od sada se ti Hari ne zoves vise Poter nego Prošić, a ti Hermina nisi više Graner nego Hodžić. Znači, Hari Prošić i Hermina Hodžić.”
“A glupih imena bog te stvori.” Kroz smijeh će Hari.
“Hajte sad, ako padne noć, nema više izlaska vani, a bude i racija pa ce vas rašćerati sve.”
“Laku noć profesorice Megonagal, pozdravite Mudi Aja.”
“Što njega, otkud ti on?” zbunjeno će profesorica.
Hermina pocrvenjevši rece “Mah nako, naumpo mi on prvi.”
“Vidi je, samo što je stavila prezime iz Koprivne poglupila. Velakadabra.”
“Laku noć, učiteljice.”
“Halo, ideš u srednju školu, ja sam ti profesorica.”
“Dobro, izvinite uč- ovaj, profesorice.”
Okrenula se i ponovno pretvorila u mačku. U tom obliku je i nestala.
U sobi je zavladala tišina dok Hari nije, prenuvši se iz misli rekao:
“Hajmo mi polako.”
Ogrnuo se skafanderom jer je to bilo moderno u Cazinu, a Hermina nije pošto u Cazinu valja ostati polugol. “Nećel tebi biti ledeno?” Upitao je pomalo zabrinut Hari Poter, jer kod njih u Grifinoru svi moraju nositi crna ćebad na leđi.
“Neće, neće. Meni ako bude ledeno ja ću tebi reći.”
I tako su naši junaci odlutali u cazinski noćni život, nijedne sekunde ne sluteći na kakve sve aveti mogu naići na svom putu. Da im Dambanlor bude na ispomoći.
