INSPIRACIJA
Dokolica je nestala
glava ti je teška
kaiševima stihova zategnuta
suha mamurna gotovo nikakva
kaša reči u kojoj se davi strepnja
nesanica te guši više
nego sav dim bešćašća
znojavi glasnici jure
do stegnute šake prstiju
javljaju da se dohvate oruđa
penkala ili tastature
da zgrabe telefon
napad je blizu
poput ratnih bubnjeva
počinje tipkanje po sobnom smogu
nesanica i moje zdravlje
dobijaju svoj deo plena
PLAVA SOBA
Po tepihu išaranim
zanimljivim arabeskama
i smeđim rešetkama
prosute su mrve
mokre zemlje
po sintetičkoj postelji
iscrtanoj znojem
udubljenjima vrelog tela
zgrušava se izlučevina laži
u vazduhu miriše neizgovorena psovka
oko fotelje i radnog stola
mota se gumeni aligator
iz čijih čeljusti kulja
užas svakodnevnice
po nežnom milovanju čini ti se
da je to musavo dete
pobeglo iz dupka
DRUGI IZLAZAK
Ars longa, vita brevis.
Na starom rajačkom groblju
gore visoko na brdu
blizu zaboravljenih Bogova
ukorenjenom u prve vinograde
nakon Velikog potopa
našao sam lobanju
gleda sa suve zemlje ka pivnicama
mene ne primećuje
uzimam je i približavam uhu
želim da čujem huk historije
želim da čujem zašto je izišla
iz svog čokotnog groba
ćuti ne gleda u moje lice
očne duplje su suve i prazne
nema mulja za podsmeh
nema bora ožiljaka za podsmeh
znam zašto napušta ovaj raj
i vino se teško pije
kad je čovek sam
Autor: Saša Skalušević Skala
Foto-izvor: Wikipedia (Pablo Pikaso „Plava soba“)
