Suton se spremaNa obaliRasut pesak zlatnog sjaja Biser mu se krije od očijuJedino maleni prsti iMalo oko ga može spaziti Nije to obično okoVeć oko neobične Sutonove ZvezdeSa rasutom kosom kao vilaStopalima malim, nečujnimIspruženih ruku radovala se Smiraju dana Trčala bi po zlatuI kada bi je biser zadivioRaširenih ruku tu lepotuUze sebiA Sutonu od tuge ostade tmina Zvezda prestade da sijaJer je lepotaBisera uzela njen Sjaj,I onaPostade zauvek njegova Školjka Foto: Pinterest Autorka: Božica Vezmar
Poezija: Sutonski ples
