U glavi nema uspomena
Samo prizvuk duše u slikama
Prozračne oči
Izgrebana stvarnost
Štapat mrtvih zvezda
Odjekuje glasno
Kao plač deteta
Koje čezne za igračkom
Čovek jede čoveka
Zatureni prijatelji
Zaboravljeni u pustinji
Njihove glave iskaču
Kao nezvani gosti
Čovek koji izlazi iz kafane
Drži pogrešnog boga u džepu
Život me je zajebao
Nije me upozorio
Da je krnjav i trošan
Raspada se brzo
Kao nezaštićena slika
Nebitne stvari
Ulubljene su od previše gaženja
Važno je samo ono što znamo
Pustimo kišu da lije po nama
Da spere svu mržnju i laž
U šupljini duše zakopao sam jabuku
U priči
U slici
U koraku
U pogledu
Našao sam izgubljeni sjaj
Foto: Pinterest
Autor: Bojan Lojković
