Počinje RUTA festival u Beogradskom dramskom pozorištu

U Beogradskom dramskom pozorištu, od 1. do 6. decembra biće održan RUTA festival – Regionalna unija teatara koju čini šest reprezentativnih pozorišnih kuća iz regiona – Hrvatske (Kazalište Ulysses), Slovenije (Mestno gledališče Ljubljana), BiH (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Crne Gore (Gradsko pozorište, Podgorica), Severne Makedonije (Dramski teatar, Skoplje) i Srbije (Beogradsko dramsko pozorište) – ujedinjenih u estetskom, repertoarskom i organizacionom modelu.

Ove godine festival RUTA u Beogradu otvoriće 1. 12. predstava „Prafaust“ Beogradskog dramskog pozorišta, 2. 12. na repertoaru je predstava „Moj muž“ iz Dramskog teatra Skoplje, 3. 12. predstava „Bog masakra“, MGL Ljubljana, 4.12. predstava „Majka“ iz Kamernog teatra 55 Sarajevo, 5.12. predstava „Samo da je po redu“ iz Gradskog pozorišta Podgorica i 6.12. predstava „Otelo“ iz Kazališta Ulysses sa Briona. Sve predstave počinju u 19.30h na velikoj sceni BDP-a.

Festival RUTA se tokom godine održava u 6 gradova: Ljubljana – Februar, Podgorica – April, Sarajevo – Jun, Brioni – Avgust, Skoplje – Oktobar i Beograd- Decembar. Na festivalu koji traje šest dana u svakom gradu gostuju predstave iz pomenutih teatara.Svako pozorište nastupa s predstavom po sopstvenom izboru. Festival je revijalnog karaktera, a jedan od ciljeva jeste kontinuirano prisustvo svih teatara tokom godine pred publikom u čitavom regionu.

Prvi festival održan je u Beogradskom dramskom pozorištu od 1. do 6. decembra 2019. 

Beogradsko dramsko pozorište pokrenulo je 2019. godine inicijativu za osnivanje Regionalne unije teatara (RUTA). Protokol o formiranju Unije potpisan je 18. Oktobra 2019. U Skupštini grada Beograda. „Predstavnici strana potpisnica Sofija Kunovska (Dramski teatar, Skoplje), Vedran Fajković (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Dušan Kovačević (Gradsko pozorište, Podgorica), Barbara Hieng Samobor (Mestno gledališče Ljubljana), Duško Ljuština (Kazalište Ulysses Brioni) i Jug Radivojević (Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) sastali su se sa namerom da institucionalizuju ideju o saradnji srodnih pozorišta iz regiona sa ciljem da se kroz različite vidove saradnje međusobno predstave dostignuća i prikažu aktuelne teme i ideje u oblasti umetnosti u regionu, I da se kroz zajednički rad implementiraju različita znanja I dostignuća”, zapisano je u preambuli Protokola.

01.12.   (Pra)faust – Beogradsko dramsko pozorište

02.12.   Moj muž – Dramski teatar Skoplje

03.12.   Bog masakra – Mestno gledališče Ljubljana

04.12.   Majka – Kamerni teatar 55, Sarajevo

05.12.   Samo da je po redu – Gradsko pozorište Podgorica

0 6.12.   Otelo – Kazalište Ulysses, Zagreb

01.12.

Johan Volfgang Gete

(PRA)FAUST

Prevod: Branimir Živojinović

Reditelj: Boris Liješević

Dramaturg: Fedor Šili

Scenograf: Aleksandar Denić

Kostimograf: Marina Sremac

Kompozitori: Stefan Ćirić, David Klem

Koreografija i scenski pokret: Sonja Vukićević

Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović

Igraju:

Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović, 

Iva Ilinčić i Stanislava Staša Nikolić

„Đavo daje iluziju slobode i drži te u vlasti. Kad primetiš da si u njegovoj vlasti, to više nije važno, jer i više nisi onaj koji si bio. Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao, bez znanja, bez mudrosti, bez smirenosti. Gde je onda pomoć? Kako se boriti? „Faust“ je najteže od svih iskušenja- iskušenja besmisla. Ovo je komad o čežnji za životom.“

Boris Liješević

02.12.

Kolaž pripovedaka Rumene Bužarovske  i autorskih monologa

„MOJ MUŽ“

Reditelj: Nela Vitošević

Dramatizacija: Nela Vitošević i Viktorija Rangelova – Petrovska

Dramaturg: Viktorija Rangelova – Petrovska

Kostimograf: Roza Trajčevska – Ristovska

Scenograf: Konstantin Trpenoski

Asistent scenografa: Monika Angelevska

Izbor muzike: Nela Vitošević

Igraju: Sara Klimoska, Emilija Micevska, Natalija Teodosieva, Sanja Arsovska, Trajanka Ilijeva – Veljić, Igor Angelov, Filip Trajković, Ismet Šabanovic

Dramska struktura pozorišne predstave „Moj muž“ je proizvod dvaju međusebno isprepletenih materijala i to dramatizacije šest pripovedaka (Supa, Prazno gnezdo, Preljubnik, Osmi mart, Geni i Lile) i dokumentarni materijal kreiran iz autorskih monologa. Dramska radnja pripovedaka Rumene Bužarovske kao i dokumentarni deo (autorski monolozi) su tematski čvrsto povezani sa podnebljem i vremenom u kojem se odvijaju bez utemeljenja u dnevno – političkim aktuelnostima. Pripovetke i autorski monolozi su kreirani u cilju prevazilaženja stereotipa i predrasuda i otvoreno insistiraju na suočavanju  tradicionalnog i savremenog društva. Danas i u ovom trenutku, još uvek imamo potrebu da sagledavamo sadašnjost preko revidiranja prošlosti.

Igrano – dokumentarni pristup nudi jedan sasvim novi pristup i drugačije pozorišno iskustvo koje izaziva silne emocije i suočavanje sa samim sobom, sagledavanje sopstvenog odnosa prema drugima i odnosa drugih prema nama.

03.12.

Jasmina Reza

BOG MASAKRA

Prevod: Aleš Berger

Reditelj, dramaturg, scenograf, muzika: Diego de Brea

Kostimograf: Leo Kulaš

Lektor: Barbara Rogelj

Svetlo: Boštjan Kos

Ton: Gašper Zidanič

Asistent scenografa: Janez Koleša

Igraju: Jana Zupančič, Uroš Smolej, Iva Krajnc Bagola, Sebastian Cavaza

Dvojica 11-godišnjaka su se potukla na dečijem igralištu. Pošto je jedan od njih izgubio dva zuba od udarca štapom, roditelji su dogovorili sastanak na kojem će razgovarati o nemilom incidentu. Anet i Alenova poseta Veroniki i Mišelovom slavnom pariskom buržoaskom stanu počinje učtivim brbljanjem i mirnim i pomirljivim tonovima, ali se brzo pojavljuju pukotine na uglačanoj površini buržoaske sofisticiranosti. Odnosi su sve zategnutiji, situacija se zaoštrava i prelazi u međusobne optužbe i opšte obračunavanje sve većih razmera. Svedoci smo pravog psihičkog rata između parova, a na videlo izlaze i dugo skrivane nesuglasice u oba braka.

04.12.

Florijan Zeler

MAJKA

Reditelj: Dino Mustafić

Dramaturg: Stela Mišković

Kostimograf i scenograf: Adisa Vatreš Selimović

Asistent scenografa: Mirzada Kobilić

Asistent kostimografa: Nermina Hrnjić

Kompozitor: Irena Popović

Asistent kompozitora: Nikola Dragović

Igraju: Tatjana Šojić, Mehmed Porča, Elma Juković, Davor Domazet

„Zeler u drami „Majka“ postavlja pred nas veoma inspirativnu intrigu gdje moramo aktivno detektovati šta je stvarnost a šta fikcija? Ono što je neprocjenjivo kad je ovaj tekst u pitanju, kao i tekst „Otac“, je subjektivna vizura majke. 

Stvarnost je prikazana veoma subjektivno, dolazi direktno iz njenog uma. Prostor dešavanja je njena glava, i to je tako intimno i lično, da je očaravajuće. Odavno nisam pročitao komad koji tako nježno i sofisticirano premješta percepciju svijeta u glavu (samo) jednog lika. Takva okolnost nije samo značajna za čitanje ovog komada, već traži visok stepen redateljske stilizacije koja mora pratiti tok osjećaja junakinje drame.“

Dino Mustafić

05.12.

Stefan Bošković

SAMO DA JE PO REDU

Reditelj: Lidija Dedović

Dramaturg: Stefan Bošković

Kostimogaf: Lina Leković

Scenograf: Smiljka Šeparović

Muzika: Vladimir Maraš

Igraju: Srđan Grahovac, Maja Šarenac, Dušan Kovačević, Lara Dragović, Omar Bajramspahić, Stefan Vuković,  Marija Đurić i Tatjana Torbica

“Cilj predstave nije samo zabava, jer je ovo neka vrsta crne komedije koja se na izvjestan način suočava sa društvenim problematikama. Takođe bavi se porodicom koja ima unutrašnji sukob između generacija i to je jedan iskrivljeni aspekt, kako u komadu tako i u realnom životu. Mi smo na jedan zabavan način istraživali neke ozbiljne teme, podsticalo nas je tako raditi komediju koja ima crnokomičnost, ritam, i u kojoj analiziramo teme oko kojih možemo da se zapitamo svi”

Lidija Dedović

06.12.

Vilijam Šekspir

OTELO

Reditelj: Oksana Dmitriieva

Dramaturg: Nejra Babić

Saradnici na projektu: Rade Šerbedžija, Lenka Udovički

Scenograf i kostimograf: Mikajlo Nikolajev

Kompozitor: Katerina Palakova

Koreograf: Ina Falkova

Asistent na projektu: Ajša Đuherić

Prema prevodima: Boris Pasternak, Milan Bogdanović, Živojin Simić i Sima Pandurović

Adaptacija prevoda: Natalia Dmitrieva

Saradnici autora glazbe:  Džonatan Valton, Ruaraid Ozborn, Eduard Novoseltsev

Dizajn zvuka: Davor Roko

Dizajn svjetla: Nedim Pejdah

Majstorica šminke i frizure: Sanela Aličković Ćatović

Koprodukcija kazališta Ulysses i Sarajevskog ratnog teatra SARTR

IGRAJU:

Ermin Bravo, Alban Ukaj, Ana Marija Brđanović, Davor Sabo, Maja Salkić, Jasenko Pašić, Snežana Bogićević, Adnan Kreso, Mak Čengić, Alen Konjicija

“Otelo” je jedna od najstrašnijih, a istovremeno najnežnijih Šekspirovih tragedija. U fokusu priče su zavist, ljubomora, poverenje, izdaja I najvažnije od svega, ljubav. U ovoj važnoj temi istraživaće se kontekst ratnog veterana koji se vraća kući kao heroj, nakon što je gledao u najmračnije ponore ljudske duše.

Rat dovodi zajednicu, ali i pojedinca, do spoznaje da postoje samo dve kategorije – crno i belo, prijatelj ili neprijatelj, dobro ili loše. Nijanse sive nestaju. Na bojnom polju, svi resursi tela usmereni su na preživljavanje, pa je uslov za opstanak da čovek živi i reaguje prema najosnovnijim instinktima, odbacujući složena višeslojna društvena pravila.

Jednog dana ratnici se vraćaju kući i moraju se iznova prilagoditi društvenim pravilima. Kako je lako slomiti heroja, kako je lako manipulirati njime. Kakve će nepopravljive tragične posjedice imati te manipulacije, ta kobna “miroljubiva” igra… Oni koji su preživeli rat, možda neće preživeti mir.

Related posts