Izložba “SAKRALNA POSMATRANJA” Vanje Pašić
Od 13. do 25. juna 2023. // Galerija Doma omladine Beograda
Otvaranje: 13. juna u 19 časova
Savremeno iskustvo sveta razvilo se u okruženju profanih vrednosti. Ispitivanjem granica između profanog i sakralnog u domenu ljudske egzistencije, dolazimo u dodir sa poimanjem posmatranja i odnosa ka istom. Posmatranje nas iznova uči da upravljamo svojom svešću, da od svake slike načinimo neko povlašćeno mesto. Kroz Sakralna posmatranja, novu seriju digitalnih grafika kojima je pridružen i jedan objekat, Vanja Pašić razmatra arhitektonski prostor hrama sa aspekta njegove svetosti. Baveći se problemima tranzicije i transcedencije materijalnog, umetnica preispituje ulogu sakralnog arhitektonskog nasleđa u kontekstu savremene umetnosti iz pozicije upitanosti nad odnosom vizuelnog, viđenog i doživljenog (o)sećanja sveta.
Vanja Pašić rođena je 1994. u Užicu. Diplomirala je na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, smer zidno slikarstvo u klasi profesora Željka Đurovića i Jelene Šalinić Terzić. Master studije slikarstva diplomirala na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Mentor Saša Filipović. Trenutno radi i stvara u Beogradu. Realizovala je preko petnaest grupnih i dve samostalne izložbe.
2021. Prostori boje, FSU Galerija, Beograd
2021. Laura, Dizajn studio, Beograd
2021. Umetnička rezidencija, KC GRAD, Beograd
2020. Kaleidoskop, Kuća Kralja Petra I, Beograd
2018. Prostor za grešku, Ostavinska galerija, KC Magacin, Beograd
2018. V Bijenale akvarela, Galerija Progres i Degen Gallery, Beograd i Bazel
2018. XIX Bijenale studentske grafike Srbije, DKSG, pohvala za niz malih grafika, Beograd
2017/2016. Mala grafika, Grafički kolektiv, Beograd
SAKRALNA POSMATRANJA – Vanja Pašić
Pre nego što uđemo u proces interpretacije Sakralnih posmatranja, multimedijalne serije radova umetnice Vanje Pašić, postavimo pitanje koje nametljivo izbija iz pozicioniranja ideje sakralnog u savremenoj umetnosti – zbog čega su religiozni momenti, od kojih je satkan dug hronološki period toka istorije umetnosti, u kontekstu današnjice nevidljiv ili često zazoran? Da li je u pitanju preopterećenost teškog likovnog i arhitektonskog nasleđa koje ikonografski, estetski i gradivni kanoni freskoslikarstva, ikonopisa i crkvene arhitekture nose sa sobom, nepromenjeni/večni u svojoj pojavnosti? Ili je, pak, reč o razuđenom (post)savremenom dobu lišenom velikih narativa i vidljivih ideoloških usmerenja koje doprinosi potrebi da se savremenost u umetnosti pretežno manifestuje kao analiza društveno-angažovanih problema?
Kroz novu seriju digitalnih grafika kojima je pridružen i jedan objekat, umetnica razmatra arhitektonski prostor hrama sa aspekta njegove svetosti. Prostornost je u materijalnom smislu ogoljena i svedena na strukturalne obrise i odnose, naznačene linearnošću preseka sakralnog prostora. Ritmični, lučni otvori (zamišljenih) arkada uverljivo odišu harmonijom repeticije motiva i sugerišu protok vremena pozivajući nas da percepcijom pounutrimo prostor kao mentalnu sliku. Kao najistaknutija odlika prostora koji umetnica istražuje, ističe se njegovo svojstvo ruine i nemogućnost konciznog identifikovanja modela hrama, iako po podeli prostora možemo naslutiti plan petokupolne trobrodne bazilike, koja se završava (ili počinje?) polukružnom apsidom.
Nastupajući iz pozicije preuzimanja postmodernih strategija aproprijacije i korišćenja koncepta sakralnog arhitektonskog nasleđa u kontekstu Sakralnih posmatranja, umetnica se neposredno bavi pitanjem tranzicije i transcedencije svetovog i sakralnog u kontekstu galerije kao umetničkog prostora. Ako prag hrama „koji razdvaja dva prostora upućuje u isto veme i na odvajanje dva načina bivstvovanja, svetovnog i religioznog (Elijade, 2003: 78), da li je prag galerije u kojoj su sučeljene ove dve, naizgled suprotnosti, zapravo poziv ka povratku u unutrašnjost bića, gde se sva realnost vremena i večnosti promišlja?
Marija S. Đorđević, istoričarka umetnosti
Izvor: DOB