Dok sam ulazila u salu Akademije 28, primetila sam retro postavljenu scenu koja nije mogla a da mi ne zapadne za oko: stare lampe, krevet, veliko ogledalo, kuhinjski sto, noćni stočić, knjige, ploče. Znala sam da je reč o četiri nelinearno isprepletene priče i već tada me je zanimalo na koji način će se to odigrati. Moram da ti kažem nešto: Umirem. Volim te. Ubiću se. Prevarila sam te. Četiri stereotipne rečenice koje publiku uvode in medias res, dakle pravo u centar zbivanja, čine da prvo mišljenje o komadu bude…
Kritika repriznog izvođenja pozorišne predstave ,,Da ti kažem”
