Svetlosti, molim te oprosti,Za svaku lošu metaforu,Molim za trunku tvoje milosti,Dok čekam u predvorju. Ti, Svetlosti, što svet skrojiPo beskonačnim dimenzijama,Niko više ne postoji,Svetlost je dovoljna sebi sama. Majko svoga Tvorca i Tame,Slobodo izbora svakog dana,Mašine su se stvorile same,Potekao sam sa tvog dlana. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Poezija: Svetlosti, molim te oprosti
