Izložba slika i crteža „Kobajagi slike“ Joškina Šiljana biće otvorena u sredu 26. aprila u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, Vojvode Živojina Mišića 1.
Ljubitelji umetnosti i Šiljanovog stvaralašta imaće priliku da do petka 12. maja premijerno pogledaju radove nastale u 2022. i 2023. godini. Radno vreme galerije je od ponedeljka do petka od 9.00 – 13.00 i 17.00 – 20.00 časova. Ulaz je slobodan. Izložba „Kobajagi slike“ realizuje se u saradnji sa Galerijom ŠTAB.
O izložbi
„Dok smo bili mali ljudi nismo znali puno o svetu koji se nismo trudili da shvatimo. Koračali smo i istraživali polja mašte, kobajagi smo kuvali, odlazili na posao, vozili avione ili smo bili pekari i frizeri. Kobajagi je tada bilo stvarnost, mala svetinja usidrena u naše živote u kojima smo mogli apsolutno sve“.
Šiljan nas kroz svoju umetnost vraća u svet koji je potisnula realnost u kojoj živimo. Pokazuje nam put ka dečačkoj slobodi. Onoj koja ga nosi u kreciju bez očekivanja. „Vodi nas kroz umetnost kao čistu, kobajagi realnost. Svarnu stvarnost u kojoj je sve moguće. Ovde se ništa ne racionalizuje i dovodi u pitanje. Novi radovi su mali ekrani u kojima je zarobljen trenutak sveden na znak. Znak može da zeva, skoči ili napravi špagu. On nas budi iz jednog sivog ponavljajućeg sna i šapuće nam o važnosti kobajagi sveta“. Ana Kršljanin, istoričar umetnosti
Biografija
Joškin Šiljan (Nebojša Stojković) rođen je 1953. godine u Pirotu. Živi i radi u Grdelici. Slikarstvom se aktivno bavi od 1987. godine, a zvanično izlaže od 1994. godine. Pripada generaciji umetnika, koji se na domaćoj umetničkoj sceni formiraju devedesetih godina prošlog veka. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja i jedan je od najpoznatijih i najaktivnijih autora na našoj umetničkoj sceni. Izlaže u mnogim značajnijim galerijskim prostorima u Srbiji, a izlaganje u regionalnim i svetski poznatim muzejima i galerijama, čini ga međunarodno vidljivim i priznatim umetnikom. Dobitnik je Zlatne palete – nagrada za slikarstvo na prolećnoj izložbi ULUS-a (2006), Velike nagrade – 14. Bijenala naivne i marginalne umetnosti (2009), Glavne nagrade za slikarstvo na papiru OSTEN (2016), Zlatni OSTEN za crtež (2018). Njegovi radovi nalaze su u muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta.
Joškin Šiljan, biografija
Joškin Šiljan (Nebojša Stojković) rođen je 1953. godine u Pirotu. Živi i radi u Grdelici. Slikarstvom se aktivno bavi od 1987. godine, a zvanično izlaže od 1994. godine. Pripada generaciji umetnika, koji se na domaćoj umetničkoj sceni formiraju devedesetih godina prošlog veka. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja i jedan je od najpoznatijih i najaktivnijih autora na našoj umetničkoj sceni. Izlagao je u mnogim značajnijim galerijskim prostorima u Srbiji i regionu, a izlaganje u svetskim muzejima i galerijama čini ga međunarodno vidljivim i priznatim.
Učesnik je velikog broja samostalnih i grupnih izložbi, umetničkih kolonija i rezidencijalnih programa u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi nalaze se u značajnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta. Jedan je od najznačajnijih srpskih savremenih umetnika. Dobitnik je više značajnih nagrada među kojima su: Zlatna paleta – nagrada za slikarstvo na prolećnoj izložbi ULUS-a (2006), Velika nagrada – 14. Bijenale naivne i marginalne umetnosti (2009), Glavna nagrada za slikarstvo na papiru OSTEN (2016), Zlatni OSTEN za crtež (2018).
Kobajagi slike
Ko je Joškin Šiljan, a ko je Nebojša Stojković? Da li je Nebojša kobajagi Šiljan? Ko odlučuje šta je stvarno, a šta kobajagi?
Kobajagi slike su Šiljanova igra, jedinstveni ples duha jednog dečaka.
Dok smo bili mali ljudi nismo znali puno o svetu koji se nismo trudili da shvatimo. Koračali smo i istraživali polja mašte, kobajagi smo kuvali, odlazili na posao, vozili avione ili smo bili pekari i frizeri. Kobajagi je tada bilo stvarnost, mala svetinja usidrena u naše živote u kojima smo mogli apsolutno sve. Ova reč značila je beskraj, slobodu kakvu smo vremenom potrošili. Više ništa nije ostalo od kobajagi sveta, a mi smo uskočili u poslovna odela i vozimo avione, ostavljeni sa nekom prazninom u srcu.
Šiljan se pojavljuje poput učitelja života koji krije tajnu sveta. Vodi nas kroz umetnost kao čistu, kobajagi realnost. Svarnu stvarnost u kojoj je sve moguće. Ovde se ništa ne racionalizuje i dovodi u pitanje. Novi radovi su mali ekrani u kojima je zarobljen trenutak sveden na znak.
Znak može da zeva, skoči ili napravi špagu. Šiljan je ovoga puta pustio u pogon sve sklopove i mašine, kamiondžije i miševe… Slika ih gotovo kao simbole, kroz pojednostavljene forme. Svežim koloritom potpuno ih oslobođa od gustih spletova linija i mnogobrojnih reči. Ostavlja nam mali impuls nazivom, koji kroz naše oko biva domaštan i doslikan. On nas budi iz jednog sivog ponavljajućeg sna i šapuće nam o važnosti kobajagi sveta. Govori nam o kreaciji iz imaginacije. O snazi onog nevidljivog. Ono ima jaku želju da postane prisutno i vidljivo, da pređe put od maglovite ideje umetnika do oka posmatrača. Kobajagi slike istim formama daju drugačija značenja. Slikama se daje mogućnost da beskrajno rastu u raznobojne snopove novog i neotkrivenog.
One se protežu ne poznajući okvire i granice. Vešto zaobilaze ramove i zidove sa kojih klize i vrdaju nadovezujući se jedna na drugu. Mašine i sklopovi neumorno rade na svakoj od njih nastavljajući izvan galerije, ulice i sveta u svom ritmu. Ovde mašinovođa svojom mašinom ne upravlja već šetaju pod ruku. Drvo nema krošnju, ali to ga ne sprečava da sa njega pevaju ptice i rađaju plodovi.
Plodovi koje mogu da opaze oni koji nisu zaboravili da su bili deca. Oni čija je kobajagi stvarnost ipak jača od stvarnosti u kojoj žive.
Ana Kršljanin, istoričar umetnosti
Izvor: Štab
