„Kustoski radovi, Ili, „sve što je čvrsto topi se u vazduh“ u CZKD

Likovni program Centra za kulturnu dekontaminaciju

Bojana Pejić
Kustoski radovi, Ili, sve što je čvrsto topi se u vazduh
Predavanje: petak 23. septembar 2022. godine u 19h.

U ovom predavanju pokušaću da predstavim – i ponovo promislim – nekoliko izložbi savremene umetnosti koje sam tokom poslednjih dvadesetak godina realizovala kao gostujuća kustoskinja u Stokholmu, Beogradu i Beču.

Čini mi se da drugi deo naslova predavanja – „sve što je čvrsto topi se u vazduh“- najbolje definiše kustosku praksu: umetnička izložba je „vizuelna mašina kako ju je jednom davno nazvao Đermano Ćelant (Germano Celant), provizorni dogadjaj, odnosno prostorni narativ koji uvek ima privremeno materijalno prisustvo. Kada se završi, materijalnost izložbe – umetnički radovi koji su privremeno kontekstualizovani za potrebe izložbe, kao i način na koji su oni uprostoreni na datoj lokaciji (galeriji, muzeju) se nepovratno gube i za kustosa i za publiku – „istopili su se u vazduh“ i poprimaju drugačiju – nemateraljnu formu: ostaju u sećanju.

Naravno da nam katalog izložbe, plan postavke, prikazi izložbe i reprodukcije radova objavljeni u stručnoj štampi tokom njenog trajanja, kao i kasnija istoričarsko-umetnička interpretacija izložbe pomažu „da se bolje sećamo“,  ali ono što ne može da se rekonstruiše je njena prostorna dimenzija kao i iskustvo koje posetioci imaju dok posmatraju radove i hodaju kroz postavku, pokušavajući da shvate i/ili kritikuju ono što su kustos ili kustoskinja hteli „da (im) kažu“. U stručnoj literaturi ovaj kustoski potez se zove „politika izlaganja“.
Ovim prilikom ću pokušati da promislim „šta sam htela da kažem“ sa dve međunarodne, takozvane „geografske“ izložbe: After the Wall– Art and Culture in Post-Communist Europe, (1999-2001) i Gender Check Femininity and Masculinity in the Art of Eastern Europe, (2009-2010) koje su kontekstualizovale radove nastale u „Istočnoj Evropi“, odnosno „bivšem Istoku“, a koje pripadaju trendu kasnije nazvanom “Curating Eastern Europe”. Pored toga, biće reči i o izložbi Artist-Citizen – Umetnik-građanin/Umetnica-građanka, 49. Oktobarskom Salonu, na kojoj su bili pokazani umetnički radovi nastali u vremenu galopirajuće globalizacije.

Bojana Pejić, rođena je 1948. godine u Beogradu (SFR Jugoslavija). Diplomirala je na odseku Istorija umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1975. godine. U maju 2005. godine, odbranila je doktorsku disertaciju “The Communist Body: Politics of Representation and Spatialization of Power the SFR Yugoslavia (1945-1991)” na Carl von Ossietzky Univerzitetu u Oldenburgu (Nemačka).

Bojana Pejić piše likovne kritike od početka 1970-ih, a od sredine 1980-ih bila je saradnica časopisa Artforum (Njujork) i kasnije artpress (Pariz). Od početka 1990-ih njeni monografski tekstovi o umetnicima i umetnicama, kao i teorijske studije objavljivane su u Nemačkoj, SAD-u, Austriji, Poljskoj, Švedskoj, Japanu, Slovačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Litvaniji itd. Nagradu „Lazar Trifunović“ dobila je 1999. godine.

Bila je Rudolf Arnheim Guest Professor na odseku za Istoriju umetnosti na Humboldt Univerzitetu u Berlinu (2003); na Carl von Ossietzky Univerzitetu u Oldenburgu (2006/2007); na CEU (Central European University) u Budimpešti na odseku Gender Studies (2013). Bila je gostujuća predavačica na Bauhaus University u Vajmaru na kursu profesorke Danice Dakić, “Public Art and New Strategies” (2014-2020). Bila je Senior Non-Resident Fellow na New Europe College (NEC) u Bukureštu (Getty Program) na seminaru “Periodization in the History of Art and its Conundrums. How to tackle them in East-Central Europe” (2018-2022).

Bojana Pejić je bila asistentkinja u Galeriji Studentskog kulturnog centra od 1971. godine, a kasnije i urednica u SKC-u (1977-1991). Organizovala je međunardni simpozijum “Body in Communism” u Literaturhaus (1995) u Berlinu. Na poziv Dejvida Eliota (David Elliott) bila je glavna kustoskinja izložbe After the Wall – Art and Culture in Post-Communist Europe, koju je organizovao Moderna Museet u Stokholmu, a koja je kasnije održana u Budimpešti (2000), i u Berlinu (2000/2001). Bila je jedna od kustosa izložbe Aspects/Positions, u Museum für Moderne Kunst Stiftung Ludwig (MUMOK) u Beču. Bila je umetnička direktorka međunardne izložbe Artist-Citizen – Umetnik-gradjanin/Umetnica-gradjanka, 49. Oktobarski Salon (2008), u Beogradu. Bila je glavna kustoskinja projekta i izložbe Gender Check: Femininity and Masculinity in the Art of Eastern Europe, održanoj u MUMOK u Beču (2009) i u Zachęta National Gallery of Art u Varšavi (2010). Zajedno sa Olivijom Nitis (Olivia Nitis), bila je kustoskinja izložbe Good Girls – Memory, Desire, Power, u Museum of Contemporary Art (MNAC) in Bukureštu (2013); sa Račel Ric-Voloh (Rachel Rits-Volloch), organizovala je izložbu HERO MOTHER – Contemporary Art by post-Communist Women Rethinking Heroism (MOMENTUM Gallery, Kunstquartier Bethanien, Berlin, 2016).

Izvor: CZKD

Related posts

Leave a Comment