BITEF ZONA jun 2022.
OD 3. DO 29. JUNA-BITEF TEATAR, Skver Mire Trailović
MIRNA STRANA ULICE
Na strani boljeg angažmana
Tradicionalan letnji program Bitef teatra, kraj sezone obeležava izlaskom Bitef teatra na Skver Mire Trailović i mnoštvom besplatnih (ili simbolične cene karte) animacionih, pozorišnih i tribinskih programa.
Ovogodišnja Bitef Zona otvara se 3. juna u 18h izložbom plakata u produkciji studenata Fakulteta dramskih umetnosti „Na mirnoj strani ulice“, nastale kao reakcija na zloupotrebu javnih prostora, koji u velikoj meri služe besplatnom reklamiranju govora mržnje podstaknutog ratovima devedesetih, ne samo u Srbiji, već i na širem području Balkana.
„Pokušaćemo da svojim demokratičnim pozorišno performativnim susretima, iniciramo miran dijalog i mogućnost kulturnog aktivizma koji svoj uticaj ostvaruje kroz sadržaje koji iniciraju ljubav prema zajednici i želju da se čini dobro i dela vaspitano – dobrom namerom, ka pomirenju zaoštrenih socijalnih sukoba.
Procenjujemo da je društvo umorno od usijanih oštrica, da vrhove društvenih sablji sukoba treba malo otupeti, napraviti prostor izvan uličnog fronta mržnje i poruka mržnje kojima smo zatrpani i kojih je zajednica sita.
Najbolji primer i direktna asocijacija za ovogodišnji naslov programa, je rad koji otvara Bitef Zonu. Projekat NA MIRNOJ STRANI ULICE studentkinja FDU okuplja Beograd, Niš, Zagreb, Banja Luku i Sarajevo i otvara ovogodišnje izdanje Bitef zone izložbom 3. juna u 18 časova na Skveru Mire Trailović. Menjajući političku poruku kojom grafiti direktno upiru prstom u njhove kolege, studenti i studentkinje svojim umetničkim intervencijama pozivaju na aktivno učešće građana u odlučivanju onoga što će krasiti zidove njihovog grada.
Stop govoru mržnje – kao osnovnu floskulu šalju i pozorišne predstave APLIKACIJA VOLAND u režiji Kokana Mladenovića i PROJEKAT HANDKE Hartefakt fondacije.
U okviru Zone organizujemo i simpozijum koji vode Maja Pelević i Olga Dimitrijević ROD I RAD U SRPSKOM TEATRU. Autorke polaze od istraživanja nejednakosti u polju srpskog pozorišta, da bi pokušale da kroz analizu nejednakosti i međuljudskih odnosa, dođu do odgovora na pitanja koja postavljaju samima sebi – koji su dometi angažovane umetnosti, i kojim jezikom ćemo menjati svet?
Premijerom dokumentarnog filma MISTERIJA BOSANSKIH PIRAMIDA – NA RUBU PROŠLOSTI autora Borislava Petrovića i Slavice Hinić, krećemo se putem neizvesne budućnosti, do ivice prošlosti. Da li se odgovor na pitanje kuda dalje nalazi u njenim tajnama izvan poznate istorije?
Muzičko scenski program Zone čine tri performativna pozorišno muzička dela: KORRRUPCIJA Daniela Kovača, RUŽA Tine Perić i MILENI BARILLI Miodraga Kovačevića.
Program zatvara FILOSOFSKI TEATAR na kome govori Srećko Horvat.
Ponosni na poruke mira, uglađenog aktivizma i uticaja na društvena trvenja dobrim delovanjem i novom energijom, pozivamo Vas da budete naši dragi gosti i aktivni učesnici BITEF ZONE: NA MIRNOJ STRANI ULICE u junu ove godine.
Jelena Bogavac, urednica programa, Beograd maj 2022.
OTVARANJE BITEF ZONE: 3. JUN U 18h, Skver Mire Trailović
IZLOŽBA „NA MIRNOJ STRANI ULICE“ U PRODUKCIJI FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI
Organizatorke: Danica Milanović, Lenka Miloradović, Lana Gitarić, Teodora Pajović, Hristina Marković
Izlagači radova: Astrid Jakšić,Karlo Ris,Elma Nukić, Lucas Capor, Emina Numanović, Anja Sterger, Sergej Mačar, Merjem Duraković
Stefan Trbić, Katarina Đaković, Dušan Kovačević, Marijana Đaković, Sara Bogdanov, Miona Racić, Anastasija Kojić, Matija Simović, Viktor Cvejić, Elif Zeynap Atilla, Amra Hrustić, Sofija Milčić
Govornici: Ognjen Obradović, Jana Danilović, Jelena Vasiljević
Grafički dizajn: Matija Simović
Dizajn zvuka: Ognjen Jeremić
Produkcija: Fakultet dramskih umetnosti
Projekat „Na mirnoj strani ulice” studentkinja FDU okuplja Beograd, Niš, Zagreb, Banja Luku i Sarajevo i otvara ovogodišnje izdanje Bitef zone izložbom 3. juna od 18 časova na Skveru Mire Trailović. Izložba je nastala kao reakcija na zloupotrebu javnih prostora, koji u velikoj meri služe besplatnom reklamiranju govora mržnje podstaknutog ratovima devedesetih, ne samo u Srbiji, već i na širem području Balkana. Studentkinje prve godine Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture su zato, zajedno sa kolegama sa umetničkih akademija iz regiona, kreirale izložbu koja objedinjuje prepoznatljive nacionalističke grafite svakog od gradova iz kojih učesnici na projektu dolaze, a koji se koriste za stvaranje razdora među susedima. Menjajući političku poruku kojom grafiti direktno upiru prstom u njhove kolege, studenti i studentkinje svojim umetničkim intervencijama pozivaju na aktivno učešće građana u odlučivanju onoga što će krasiti zidove njihovog grada.
Sam događaj otvoriće tribina, a govornici će biti:
– Jana Danilović, street art umetnica i aktivistkinja
– Ognjen Obradović, dramski pisac
– Jelena Vasiljević (antropološkinja i predstavnica lokalne inicijative „Ne davimo Beograd”).
Sva tri govornika povezuje ideja građanskog aktivizma, zbog čega će tribina biti koristan priručnik za razumevanje ključnih segmenata izložbe.
„Možemo govoriti o institucionalnoj nezainteresovanosti da se dotakne ove teme, međutim, mislim da je mnogo važnija studentska zajednica koja o problemima zaista želi da progovori. Naša zajednica na ovom projektu je mnogo šira, i ona briše granice koje se često čine nepremostivim. Štaviše, ona osvaja te granice iskreno i promišljeno, a ukoliko uzmemo u obzir da to čini stvarajući nešto autentično, onda zaista govorimo o veoma važnoj regionalnoj saradnji, izjavila je Danica Milanović”, jedna od organizatorki projekta.
Izložbu ćete biti u prilici da pogledate tokom čitavog trajanja programa Bitef zone.
DANIEL KOVAČ – KORRUPCIJA
Autor: Daniel Kovač
Muzika: Daniel Kovač
Učestvuje: Daniel Kovač
Trajanje: 50’
Korrrupcija je program u vidu muzičke monodrame, statičkog kabarea, koji kroz govor i pesme prati odnos korupcije u društvu i pojedinca.
Program prati reakcije građanina koji biva uronjen u društvo ogrezlo u korupciji. „To je eksperiment“, kaže se u uvodu programa.
Građanin postaje svestan korupcije na primeru svog poznanika Ranka koji ostaje bez posla, da bi ubrzo i sam bio suočen sa njom. Zapaža kako život u stanju korupcije deformiše saobraćajnu infrastrukturu i uništava prirodu. Dalje, građanin biva stavljen u iskušenje da i sam bude korumpiran i uživa plodove takvog postupanja. On prihvata tu mogućnost, ali se ne oseća dobro dok to čini. Razmišlja o društvu i svojoj ulozi u njemu. Uči da korupcija počinje od pojedinca, pa se odatle širi na celu zajednicu. Zapaža druge osobe i njihove živote. Polako postaje društveno biće. Počinje da sumnja, zbunjen je, što je odlično. Pokušava da se suprotstavi korupciji. To ga dovodi do sukoba, prilike da se žrtvuje za opšte dobro, ali i samoće kada ga društvo ostavi bez podrške. Da li će na kraju morati da se porve sa nepravdom kao da su „zveri u mraku“ ili će se „sve što je glupo pretvoriti u prah“? Na, kraju kakav je to mir do koga se u takvom društvu može stići?
Gostovanje Handke Projecta u okviru Hartefakt festival u Bitef teatru
HANDKE PROJEKAT
Ili pravda za Peterovu ludost
Autor: Jeton Neziraj
Reditelj: Blerta Neziraj
Igraju: Arben Bajraktaraj (FR), Ejla Bavćić (BiH), Adrian Morina (RKS), Klaus Martini (IT), Verona Koxha (RKS), Anja Drljević (MNE)
Dramaturškinja: Biljana Srbljanović
Umetnička saradnica: Alida Bremer
Scenografkinja: Marija Kalabić
Kompozitor: Gabriele Marangoni
Koreograf: Gjergj Prevazi
Kostimograf: Blagoj Micevski
Dizajner svetla: Yann Perregaux
Dizajner zvuka: Leonardo Rubboli | Tempo Reale
Asistent rediteljke: Sovran Ndrecaj
Menadžerka produkcije: Aurela Kadriu
Asistent produkcije: Flaka Rrustemi
Pogodno za uzrast: 16+
Koprodukcija: Ćendra Multimedija, u saradnji sa Mitelfestom i pozorištima Teatro della Pergola iz Italije, Dortmund teatrom iz Nemačke, Narodnim pozorištem Sarajevo i međunarodnim pozorišnim festivalom MESS iz Bosne i Hercegovine
Trajanje: 70′
Partneri i podrška: Allianz Kulturstiftung for Europe, The Sigrid Rausing Trust, Rockfeller Brothers Fund, European Union Kosovo [kroz Reconnection 2.0 projekat koji zajedno implementiraju Ćendra Multimedija i Hartefakt Fonds iz Beograda], Ministartsvo kulture, omladine i sporta Republike Kosova, Ministartsvo Kulture i Sporta Kantona Sarajevo, Kontrapunkt – Skopje, Teatri Oda – Prishtina.
Gde se završava sloboda govora, a gde počinje politička i društvena osvešćenost i odgovornost za jednog umetnika? Da li je moguće stvarati i misliti umetnost nezavisno od društvenih i političkih okolnosti koje nas okružuju? Da li umetnost može da se odvoji od umetnika? Ovo su samo neka od pitanja koja postavlja pozorišna predstava “Handke Projekat” u produkciji kosovske pozorišne kuće Ćendra Multimedija. “Handke Projekat” nastaje nakon uspešne internacionalne turneje prethodne produkcije Ćendre Multimedije, predstave “Bordel Balkan”, koja je gostovala širom jugoistočne Evrope, ali je svoje izvođenje imala i u legendarnom njujorškom pozorištu “La MaMa”.
Centralna tema predstave “Handke Projekat” je kontraverzna odluka da se Nobelova nagrada za književnost dodeli austrijskom piscu Peteru Handkeu, uprkos njegovoj javnoj podršci Slobodanu Miloševiću, koji je umro tokom suđenja za najteže ratne zločine 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala. Podršku Miloševiću i njegovoj političkoj ideji i poduhvatu, Handke je pokazao i javnim govorom koji je održao na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na Miloševićevoj sahrani. Ćendra Multimedija uzima ovaj slučaj kao polaznu tačku “Handke Projekta”, sa idejom da kroz umetničku i kreativnu analizu pozicije umetnika istraži odnos umetnosti prema političkoj i društvenoj odgovornosti, humanizmu, etici i bazičnoj ljudskoj pristojnosti i empatiji.
Kroz ovu produkciju Ćendra Multimedija okuplja pisce, izvođače i pozorišne umetnike i umetnice iz različitih evropskih zemalja koje uključuju Kosovo, Italiju, Nemačku, Hrvatsku, Srbiju i dr. Među njima su i dramska autorka Biljana Srbljanović, koja je dramaturškinja komada, kao i nemačka književnica Alida Bremer koja je opširno pisala o Handkeu za nemačku štampu. Svi članovi kreativnog tima donose svoje jedinstvene perspektive, umetničke i etičke poglede u kreiranje ove predstave.
“Handke Projekat” je pre svega pozorišna predstava o poziciji umetnika u i prema savremenom društvu ispričana kroz priču o piscu koji je svojim knjigama i mišljenjima fabrikovao i pogrešno predstavljao činjenice ratova u bivšoj Jugoslaviji; podsticao je i podržavao ideologiju „spaljene zemlje“; hvalio vojne pesnike i filmske stvaraoce koji su svoja dela stavljali u službu genocidne politike i podrške genocidnih projekata. Tokom sahrane ratnog zločinca Miloševića, Handke je rekao da “on zna istinu“ i zato je on „tamo blizu Miloševića, blizu Srbije“. Praveći analogije između stradanja Srba i stradanja jevrejskog naroda tokom nacizma, Handke je ostao zapamćen kao apologeta srpskog razornog nacionalizma devedesetih godina.
U trenutku rata u Ukrajini i u vreme kada mnoge institucije u Evropi zahtevaju od ruskih umetnika da se jasno izjasne povodom Putinove politike, evropski umetnici i umetnice sa Kosova, iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Italije, Severne Makedonije, Francuske, Crne Gore, i Nemačke baviće se „Peterovim glupostima“, imajući u vidu izjavu Erika Gordija: “Handke je kič! Ali i Nobelova nagrada za njega je kič. I Handkeove pristalice su kič. Konačno, evropsko licemerje je samo po sebi kič.”
MILENA PAVLOVIĆ BARILI – DIHOTOMIJA NJENOG MESECA
Autor koncepta: Miodrag Kovačević
Autor i izvođač muzike: Miodrag Kovačević i the INVISIBLES
Video-rad: Miodrag Kovačević
Kostim: Miodrag Kovačević i Jasmina Braščić
Tekst-Poetski fragmenti: Miodrag Kovačević
Koreografija: Rade Obradović
Nezavisna produkcija:Miodrag Kovačević i theINVISIBLES.
Trajanje: 1h30’
Multimedijalni performans naziv Milena Pavlović Barilli – dihotomija njenog Meseca. autora Miodraga Kovačevića. Važan deo pre svega, likovnog dela Milene Pavlović Barilli, bila je njena fascinacija komedijom del arte, odnosno likom Arlekina i njegovim kompleksinim tumačenjem u umetnosti prve polovine 20. veka, u kome se ona pridružuje njenim starijijm i poznatijim savremenicima kao što su Pablo Pikaso i Đino Severini. Naravno, s obzirom na to da je po ocu bila Italijanka, svojim boravcima u Italiji, stalno je mogla biti u neposrednom susretu sa komedijom del arte, a pre svega metamorfozom karaktera, značenja i značaja Arlekina i njegovog saputnika Pjeroa u kontekstu savremene umetnosti njenog vremena. Autor, takođe, deli tu fascinaciju sa Milenom i u svojoj umetnosti istražuje lične i univerzalne nivoe Milenine povezanosti sa ovim likovima iz komedije del arte, njihovu suštinsku isprepletanost i međusobno pripadanje u duhu ovog vremena. Kroz autorsku muziku na Mileninu i svoju poeziju, kroz poetske fragmente, video-rad i pokušaje otkrivanja njihovih i svog identiteta u kontekstu neobičnog trojnog odnosa Milene, arlekina i pjeroa,kroz savremeni pokret kao derivat postulata komedije del arte, koregrafisani i improvizovani ples, Miodrag će pokušati da pruži nove odgovore na pitanja da li je Milena arlekin, a on sam Pjero, ali će i ponuditi svoju umetničku tezu o tome da su Arlekin i Pjero u stvari najvažnija dvojnost koju je Milena izgradila i porodila u unutrašnjosti sopstvenog meseca. Performans je svojevrsni manfiest arlekina i pjeroa 21. veka. Ako se pođe od teze da su umetnici u prvoj polovini 20. veka ove likove iz komedije del arte koristili u svojoj umetnosti da bi predstavili i pocrtali masku svoje drugosti, svoj alter ego, ali i nizak socijalni status i prililčnu nevidljivost umetnika tada, krajem prve dekade 21. veka Kovačević započinje nešto što naziva “Milenino novo trajanje”, a u tom kontekstu možemo sagledati i transforimaciju ovih važnih likova za umetnost 20. veka kako poprimaju nova obličja, nova značenja i kako se bore za novo mesto i novi značaj u savremenoj umetnosti pod okriljem autentičnog autorskog pogleda na svet Milene Pavlović Barilli.
Učesnici performansa su pored Miodraga Kovačevića, multimedijalnog umetnika i filologa, Rade Obradović, istaknuti multimedijalna umetnik pre svega u oblasti savremenog plesa i Kostandin Dimitrijević, koautor muzičkih aranžmana i deo akustičarskog sastava theINVISIBLES. Uvod ovog performansa predstavljaće kratki segment „Otkrivanje umetnika“ koji će publiku uvesti u kontekst i svet stvaranja Miodraga Kovačevića. Performans traje do 90 minuta.
*deo manifestacije Starogradsko leto
O autoru Miodrag Kovačević je multimedijalni umetnik i filolog koji se poslednjih deset godina aktivno bavi istraživanjem Mileninog sveta kako kroz svoje stvaralaštvo, tako i kroz sam istraživački rad koji se tiče zaostavštine Milene Pavlović Barilli rasute po svetu. Svoj dugodišnji umetnički projekat posvećen Mileni i inspirisan njome, u kome kroz stvaranje i izvođenje muzike na Mileninu poeziju (prvi put predstavljenu u doku-igranom filmu Milena Čarne Radoičić), stvaranje autorske poezijie, eseja, kratkih priča i drugih pisanih formi, kroz video-rad i video stvaralaštvo, a najčešće sve u okviru performansa kao najsveobuhvatnije forme savremene umetnosti, predstavio je širom Evrope, a posebno u Italiji, u preko 30 gradova ove zemlje, posebno u svim ključnim u kojima je Milena boravila, stvarala i izlagala (Rim, Venecija, Firenca, Parma, Verona i dr.), kao i više puta u Beogradu i Srbiji. Svoja istraživanja i umetnost inspirisanu Milenom objavljuje na svojoj internet-stranici milenapavlovicbarilli.com. Jedan je od pokretača i koautor projekta čiji je rezutlat predstava San o Mileni (2018) u režiji Jelene Bogavac, a u produkciji Udruženja umetnika Artista u kojoj je on bio stručni saradnik, autor i izvođač muzike na Mileninu poeziju i glumac. Predstava je inspirisana njegovim opsežnim tekstom koji sadrži arhivsku građu o Mileni, prepisku sa roditeljima i prijateljima, svedočanstva njenih savremenika, kao i autorove umetničke i istraživačke opservacije. To je knjiga koja tek čekana svoje objavlljivanje. Van projekta posvećenog Mileni, bavi se istraživanjima u oblasti multimedijalnog performansa, kao i različitim formama pisanog stvaralaštva. Frontmen je akustičarskog sastava theINVISIBLES, sa kojim je dobio međunaordnou nagradu i Italiji za širenje muzike čuvenih italijanskih kantautora, u martu 2016. Ove godine slave 26 godina muzičkog stvaralaštva.
MISTERIJA BOSANSKIH PIRAMIDA – NA RUBU PROŠLOSTI
Premijera dokumentarnog filma
Autor: Borislav Petrović
Scenarista: Slavica Hinić
Montažer i dizajner zvuka: Stefan Hinić
Učestvuju: Semir Osmanagić, Ajdin Ahmetspahić, Saša Nađfej, Mirjana Nikić,Dragan Jovičević, Nebojša Pilipović, Tanja Nikolić, Draga Grubić, Ognjen Radosavljević, Slavica Hinić i Borislav Petrović
Produkcija: Umetnički pres karavan
Projekat podržali: Fondacija „Arheološki park Bosanska piramida Sunca“
Trajanje: 1h13’
Kada je budućnost neizvesna, a čovečanstvo stoji na njenom rubu, tragom Bosanskih piramida dolazimo do ivice prošlosti. Da li se odgovor na pitanje kuda dalje nalazi u njenim tajnama izvan poznate istorije? Drevni runski zapisi pronađeni u tunelima Ravne upozoravaju: „Kapija je zatvorena, mi smo na čekanju, moraćemo da se borimo, da se branimo i da osvajamo, dok se kosmička kapija ponovo ne otvori“.
NA MIRNOJ STRANI ULICE: STUDENTKINJE FDU KAŽU STOP GOVORU MRŽNJE I BRIŠU GRANICE U REGIONU
IZLOŽBA „NA MIRNOJ STRANI ULICE“
Organizatorke: Danica Milanović, Lenka Miloradović, Lana Gitarić, Teodora Pajović, Hristina Marković
Izlagači radova: Astrid Jakšić,Karlo Ris,Elma Nukić, Lucas Capor, Emina Numanović, Anja Sterger, Sergej Mačar, Merjem Duraković
Stefan Trbić, Katarina Đaković, Dušan Kovačević, Marijana Đaković, Sara Bogdanov
Miona Racić, Anastasija Kojić, Matija Simović
Viktor Cvejić, Elif Zeynap Atilla, Amra Hrustić, Sofija Milčić
Govornici: Ognjen Obradović, Jana Danilović, Jelena Vasiljević
Grafički dizajn: Matija Simović
Dizajn zvuka: Ognjen Jeremić
Produkcija: Fakultet dramskih umetnosti
Projekat „Na mirnoj strani ulice” studentkinja FDU okuplja Beograd, Niš, Zagreb, Banja Luku i Sarajevo i otvara ovogodišnje izdanje Bitef zone izložbom 3. juna od 18 časova na Skveru Mire Trailović.
Izložba je nastala kao reakcija na zloupotrebu javnih prostora, koji u velikoj meri služe besplatnom reklamiranju govora mržnje podstaknutog ratovima devedesetih, ne samo u Srbiji, već i na širem području Balkana. Studentkinje prve godine Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture su zato, zajedno sa kolegama sa umetničkih akademija iz regiona, kreirale izložbu koja objedinjuje prepoznatljive nacionalističke grafite svakog od gradova iz kojih učesnici na projektu dolaze, a koji se koriste za stvaranje razdora među susedima. Menjajući političku poruku kojom grafiti direktno upiru prstom u njhove kolege, studenti i studentkinje svojim umetničkim intervencijama pozivaju na aktivno učešće građana u odlučivanju onoga što će krasiti zidove njihovog grada.
Sam događaj otvoriće tribina, a govornici će biti:
– Jana Danilović, street art umetnica i aktivistkinja
– Ognjen Obradović, dramski pisac
– Jelena Vasiljević (antropološkinja i predstavnica lokalne inicijative „Ne davimo Beograd”).
Sva tri govornika povezuje ideja građanskog aktivizma, zbog čega će tribina biti koristan priručnik za razumevanje ključnih segmenata izložbe.
„Možemo govoriti o institucionalnoj nezainteresovanosti da se dotakne ove teme, međutim, mislim da je mnogo važnija studentska zajednica koja o problemima zaista želi da progovori. Naša zajednica na ovom projektu je mnogo šira, i ona briše granice koje se često čine nepremostivim. Štaviše, ona osvaja te granice iskreno i promišljeno, a ukoliko uzmemo u obzir da to čini stvarajući nešto autentično, onda zaista govorimo o veoma važnoj regionalnoj saradnji, izjavila je Danica Milanović”, jedna od organizatorki projekta.
Izložbu ćete biti u prilici da pogledate tokom čitavog trajanja programa Bitef zone.
NIŠTA KOMERCIJALNO
Tekst i režija: Jelena Rakidžija
Igraju: Dušan Spremo, Ivica Mišić, Dijana Malešević, Manojlo Laban, Ivana Živković, Jovana Čaprić
Scenografija: Snežana Tokić
Muzika: Luka Tilinger
Dizajn: Dijana Malešević
Producent: Milica Rakidžija
Inspicijent: Milica Todorović, Miloš Carević
Produkcija: Baš teatar
Trajanje: 1h10’
Pozorišna predstava Ništa komercijalno osmišljena je kao komedija zabune i suptilna kritika današnjeg društva, ali ni u kom slučaju cinična kritika. Autorka teksta nije imala nameru da se bilo šta izvrgne ruglu, već da se svi zajedno nasmejemo današnjim društvenim fenomenima. Tome doprinose simpatični ekscentrični likovi, raznobojni u svojoj otvorenosti za tumačenje, izgrađeni tako da izazovu razumevanje i daju povod za razmišljanje o današnjoj društvenoj funkcionalnosti. Kroz dinamičnu radnju u kojoj se scene glatko smenjuju, data je i rasprava o umetnosti, sa implicitnim središnjim pitanjem – može li ona danas da preživi samo ako se komercijalizuje?
Ukratko, predstava Ništa komercijalno donosi:
- Središnje pitanje o umetnosti
- Likove u kojima možemo prepoznati sebe ili ljude oko sebe, a kojima upečatljive i ikonične crte daju naši glumci
- Dinamičnu radnju
- Moralne dileme (jer koja dobra predstava ih nema?)
- Povod za razmišljanje
- Krila za maštanje
- Neočekivani rasplet
- Mnogo dobrog humora
- Moguću katarzu
- Dobro raspoloženje
RUŽA
Koncept, tekst, realizacija: Tina Perić
Izvođači: Milka Perić, Roza Tina Perić, Klara Saorin
Produkcija: Dorćolsko narodno pozorište
Trajanje: 60’
Da nas čuje nana, da ruža procveta, da telo progovori, da bude ‘en rose’…
„Ruža“ je predstava koja nema oštre granice između privatnog i pozorišnog. Na sceni su majka, ćerka i unuka, sa pesmama i pričama koje boje njihov život… neke dolaze iz davnina, a neke su tek u nastajanju…
Cela predstava, od priprema, kućnih proba, odlaska u prostor, pa sve do izvođenja, jeste isceljujući proces koji se proteže transgeneracijski. Njenim učesnicima, s ove i one strane nepostojećeg zida, ona i dalje donosi male čudesne darove…
SIMPOZIJUM – ROD I RAD U SRPSKOM TEATRU
Moderatorke dogadjaja: Olga Dimitrijević i Maja Pelević
Organizator: Filip Perić
Projekat pomogao: Befem
Žene i rad – tema je u fokusu ovog simpozijuma koji je zapravo deo istraživačkog rada za buduću predstavu Olge Dimitrijević i Maje Pelević „Muškarci neke stvari rade bolje“.
Autorke polaze od istraživanja nejednakosti u polju srpskog pozorišta, da bi pokušale da kroz analizu nejednakosti i međuljudskih odnosa, dođu do odgovora na pitanja koja postavljaju samima sebi – koji su dometi angažovane umetnosti, i kojim jezikom ćemo menjati svet?
Na simpozijumu koji će se sastojati od tri dela će učestvovati rediteljke, glumice, dramaturškinje, kostimografkinje, kompozitorke, producentkinje i druge saradnice u pozorištu i razgovori će se fokusirati na problem strukturalnih nejednakosti u polju kulture: nejednakost žena, nepravedne plate, simbolički tretman i dr. Poseban fokus biće bačen na analizu kategorija umetničkog kvaliteta i izvrsnosti, kroz analizu strukturalnih nejednakosti koje ti termini sakrivaju. Upravo je pozivanje na «kvalitet» ono što se često koristi kao izgovor za održavanje statusa quo – nema dovoljno kvalitetnih rediteljki, autorki i slični izgovori koji dovode do toga da je zastupljenost muškaraca na (velikim) pozorišnim scenama drastično veći, posebno kad su u pitanju veliki budžeti. Na sličan način, u pozorištu funkcionišu i druge vrste opresija. Pitanje rada u teatru često je zamaskirano pokličima o „umetničkom pozivu“, odnosno, umetnost je često fasada koja opravdava nejednakosti u polju rada u pozorištu. Ko ima pravo da radi i koliko da bude plaćen za svoj rad – pitanje je koje se tiče ne samo teatra, nego celokupne društvene sfere. Sa svojom zakonitostima, specifičnostima i statusu izmeštenosti iz standardnog civilnog života, pozorište funkcioniše kao odličan case-study za šire društvene procese.
BELEF FESTIVAL U BITEF TEATRU
SMRT I DEVOJKA
Režija: Nikola Ljuca
Igraju: Tamara Krcunović, Milan Marić, Miloš Timotijević
Scenografkinja: Zorana Petrov
Kostimografkinja: Selena Orb
Kompozitorka: Janja Lončar
Prodikcija: Red rad i disciplina
Koprodukcija: Gradsko pozorište Bečej, UK Ćuprija, Belef, Bitef?
Izvršna produkcija: Olivera Kecojević, Katarina Vojnović
Organizatorke: Hristina Marković i Milica Ivković
Trajanje: 90′
Podržano od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
“Smrt i devojka” je redak primer psihološkog trilera na sceni. Osveta, seks, manipulacije su teme koje tekst istražuje na intenzivno uzbudljiv način. Lične drame i preispitivanja koje junaci doživljavaju je ono što publiku ostavlja bez daha, dok se 90 minuta trajanje predstave stalno pitamo kome od njih troje da verujemo.
Tekst je napisan 1991. godine i praizveden u Rojal Kort Teatru a zatim i na Brodveju u režiji Majka Nikolsa sa premijernom podelom – Glen Klouz, Džin Hekman, Ričard Drajfus Pre nego što je postao svetski poznat pisac, Dorfman je sebe pozicinirao kao disidenta i profesora političke teorije. Sa svojim dramskim prvencem, Dorfman uspeva da spoji naizgled nespojivo, politički teatar i Brodvej. Posebnost ovog teksta je preklapanje visoko političko i društveno angažovane teme sa žanrovskim konvencijama psihološkog trilera, koji je mamac za publiku.
Paulina, bivša politička aktivistkinja, je ubeđena da je slučajni gost u vikendici njenog muža zapravo čovek koji ju davno, mesecima zlostavljao i silovao u korist bivšeg režima. Ona ga zarobljava, vezuje i pokušava da natera da prizna šta je radio, dok paralelno testira poverenje i razumevanje svog muža, koji je inače advokat za ljudska prava.
Beogradska premijera je 28. juna u Bitef teatru na Belef festivalu a od oktobra se igra redovno na sceni Bitef Teatra.
Izvor: Bitef teatar
