Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije obeležio Svetski dan intelektualne svojine

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije i ove godine se pridružio proslavi Svetskog dana intelektualne svojine, 26. aprila 2022. godine. Tokom ovog događaja  predstavljeni su različiti programi podrške inovacijama, namenjeni startapovima i mladima, kao i inovacije mladih timova, dobitnika sredstava ili drugih vidova podrške za dalji razvoj njihovih ideja.

Ove godine, Svetski dan intelektualne svojine pod krovnom temom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), „Intelektualna svojina i mladi: Inovacije za bolju budućnost“, bio je posvećen kreativnosti mladih ljudi i ulozi koju prava intelektualne svojine igraju u svetu u ohrabrivanju inovacija i kreativnosti. Dan intelektualne svojine u 2022. godini ukazao je na ogromni potencijal mladih ljudi da pronađu bolja i nova rešenja koja podržavaju prelaz na održive tehnologije u budućnosti.

Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, u svom pozdravnom govoru je istakao: “Svako društvo kojem je stalo do sopstvenog napretka ne sme da zanemaruje svoje najkreativnije sinove i kćeri, već mora da stvara pretpostavke da oni ostanu u svojoj zemlji, i svoju kreativnost stave u službu svog naroda. Intelektualna svojina, pored ostalog, ima svoju ulogu u tome. Dobro izbrušen sistem zaštite intelektualne svojine i njegova dosledna i poštena primena garantovaće mladim ljudima da će, u pogledu njihovog stvaralaštva, biti zaštićeni i nagrađeni. To je ono što država može i mora da uradi za svoje mlade”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra u Ministarstvu privrede, Sektor za privredna društva i registre, osvrnuo se na značaj kreativnih industrija za mlade ljude u našoj zemlji: “Naročito je važna uloga mladih u razvoju i napretku kreativnih industrija, koje suštinski počivaju na intelektualnoj svojini. Preko 20 hiljada registrovanih subjekata trenutno radi u kreativnim industrijama Srbije, a broj startap preduzeća neprestano raste. Mladi ljudi starosti od 25 do 44 godine čine 67 posto zaposlenih u kreativnim industrijama. Svaki mladi čovek koji svoju budućnost traži na primer u IT sektoru, treba da bude svestan da će zapravo živeti od intelektualne svojine”.

Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u, predstavila je StarTech projekat finansiranja inovacija: “Reč je o programu koji je jedinstven na našem tržištu, jer je najveći program koji finansira jedna privatna kompanija za podršku inovacija. Reč je o velikoj kompaniji Filip Moris koja je svoje iskustvo digitalne transformacije i benefite iz tog procesa, želela da prenese i na naš ekosistem u Srbiji. Tako smo došli do StarTech projekta, u kome je više od tri miliona dolara u periodu od tri godine namenjeno za podršku kroz grantove našim startapovima. Prethodne godine smo kroz prvi poziv dodelili prvi milion za 29 timova, i posebno nam je drago  da su šest bili potpuno mladi timovi”.

Tamara Papić iz startapa BabyFM, jedna od dobitnica sredstava u okviru StarTech projekta, o ovom iskustvu je rekla: “Sistem koji smo razvili posvećen je merenju temperature beba uz pomoć mobilne aplikacije i senzora, koji u kontinuitetu meri temperaturu i na mobilnu aplikaciju šalje podatke, uključuje alarm i notifikacije, koje pomažu roditeljima ili zdravstvenim radnicima. Za startape je ovakva vrsta podrške izuzetno važna u prvim trenucima, posebno kod ovakvih inovacija gde se radi o razvoju hardvera i softvera, i koja je sama po sebi kompleksna”.

Nevena Janković, predstavnica programa namenjenih mladim inovatorima, Raising Starts – Naučno-tehnološkog parka Beograd, u svom obraćanju je naglasila: “Mladim preduzetnicima nedostaje podrška u najranijim fazama razvoja. U tom momentu, kada oni razvijaju neku inovaciju koja je uglavnom tehnološka, i kada im je potrebna pomoć da vide kako od te inovacije mogu da naprave uspešan biznis, mogu da dobiju podršku programa Raising Starts. Kroz ovaj program mi dodeljujemo bespovratna finansijska sredstva do 15.000 franaka, i mnogo više u stručnoj podršci kroz intenzivno mentorstvo, treninge, umrežavanje, i čitavo okruženje koje mlade preduzetnike podstiče da dalje razvijaju svoje inovacije”.

Vladimir Božović iz ZenHire startapa, korisnik ovog programa, opisao je svoje iskustvo razvoja biznisa uz programe podrške: “Mi smo kompanija koja razvija regrutera veštačke inteligencije, koji treba da intervjuiše ljude u prvoj rundi intervjua umesto HR-a. To je kompleksno rešenje sa dosta modula u kome pravimo puno algoritama veštačke inteligencije. Počeli smo pre godinu i po dana i nismo znali ništa, ali smo dobili ekspertsku podršku kroz Raising Starts i StarTech program, iz svih mogućih aspekata biznisa – od legalnog, do tehničkog i ekonomskog. Ranije sam živeo u Italiji gde takođe postoje ekosistemi ove prirode, ali po mom iskustvu naši programi podrške uopšte ne kaskaju za nečim što bi se moglo nazvati svetskim”.

Ivana Kostić, savetnica za implementaciju programa i projekata Fonda za inovacionu delatnost, između ostalog je istakla: “Od samog početka rada postojala su dva programa – ranog razvoja i sufinansiranja inovacija, od kojih se danas razvila čitava paleta. U početku je postojala tendencija ulaganja u inovacije isključivo iz privrede, ali se potom pažnja preusmerava i na inovacije koje dolaze iz naučne i akademske zajednice. Ovi početni programi funkcionišu i danas, i u okviru njih finansirano je više od hiljadu projekata. Pažnja je preusmerena sa isključivo finansijske podrške, na proširivanje podrške u okviru mentorstva i biznis znanja, za koje je primećeno da nedostaje među inovatorima i iz privrede i iz nauke”.

Inovacije podržane programom Fonda predstavio je Nikola Krstić iz Anora startapa: “Naš prvi patent je Anora, pametna rukavica za slepe koja pomaže u obavljanju svakodnevnih aktivnosti na što jednostavniji način, time što im pomaže u prepoznavanju boja, novčanica, svetlosti, lekova, i još mnogo toga. Sve to smešteno je u samo jedan uređaj. Kada smo se prijavili kod Fonda za inovacionu delatnost imao sam 19 godina. Kao i svakom startapu, na početku je jako teško odvojiti sredstva za razvijanje proizvoda, posebno kada je u pitanju hardver. To finansiranje i prolazak kroz mini grant je nama bilo neophodno da zapravo završimo proizvod u obliku koji imamo danas, i da ga takvog uskoro predstavimo u Americi”.

Aleksandar Vekić, trener za kategoriju “Inovativne ideje” govorio je o Najboljoj tehnološkoj inovaciji (NTI): “Od 2004. do danas naša misija i vizija je da mladim ljudima, ali i svima ostalima, pružimo ne samo finansijsku, već i edukativnu podršku. Da budu spremni da svoje inovacije i ideje pretvore u tržišno vredne proizvode i da ih na taj način valorizuju. Što se tiče samog takmičenja, naši učesnici mogu da dobiju pomoć pre svega u vidu edukacije kroz treninge koje organizujemo za njih. Tu je i konsalting, tako da nisu sami prilikom pisanja dokumenata i poslovnih modela koji prolaze recenzije eksperata iz oblasti širom sveta. Na kraju, kada se završi samo takmičenje, radimo i na njihovoj promociji”.

Prisutnima se obratio i Nikola Teomirović iz ETŠ “Nikola Tesla”, vođa najboljeg srednjoškolskog tima EcoHive, koji je predstavio inovaciju takmičenja NTI 2021: “Tim takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju pružio je sjajnu priliku mladim ljudima. Kroz celokupno takmičenje podigli su nivo svih nas učesnika. Velika mogućnost se pružila time što ćemo se za mesec dana predstaviti i na regionalnom takmičenju u Albaniji”.

Svetski dan intelektualne svojine, ove 2022. godine,  obeležen je u cilju promocije među mladim ljudima   prava intelektualne svojine, kako ona mogu da podrže njihove ciljeve, pomognu u transformaciji njihovih ideja u realnost, kako mogu da ostvare prihode, stvaraju nova radna mesta i izvrše pozitivan uticaj na svet oko nas. Sa pravima intelektualne svojine, mladi ljudi imaju pristup nekim od ključnih oruđa koja su im potrebna da unaprede svoje ambicije.

Tokom ove kampanje, mladi ljudi su bili u stanju da steknu dublje razumevanje kako alati sistema intelektualne svojine – žigovi, dizajn, autorsko pravo, patenti, poslovna tajna i druga prava – mogu da podrže njihove ambicije da izgrade bolji svet.

Foto: Zorica Obradović, dozvoljeno objavljivanje

Izvor: KomunikArt

Related posts

Leave a Comment