Otvaranje izložbe Gorana Babića „Povremeno zaustavljanje vremena“ u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Galerija – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Sreda 18. avgust u 19 časova

Goran Babić „Povremeno zaustavljanje vremena“

Tim autora i saradnika: Goran Babić, Maša Babić, Andrej Dolinka, Tamara Đorđević, Siniša Ilić Miroslav Karić, Darinka Pop – Mitić, Ratko Pavlović i Vesna Vesić

Izložbu možete pogledati od 18. avgusta do 18. oktobra 2021. godine.

Goran Babić, pesnik, književnik, dramaturg, novinar, konceptualni umetnik i „društveno- politički radnik“. Život i delo Gorana Babića predstavljaju fantastično preplitanje biografije, umetnosti, istorije i politike. Odrastao je u različitim delovima Jugoslavije. Studije ekonomije završio je u Zagrebu, gde je kao pisac i političar delovao do početka jugoslovenske ratne drame, kada se trajno nastanjuje u Beogradu. Objavio je gotovo stotinu knjiga poezije, proze, dramskih tekstova, književne kritike, kao i angažovanih i polemičkih tekstova, a njegova poezija uvrštena je u mnoge domaće i strane antologije.

Pored književnog opusa, Babić se pojavljuje i kao autor televizijskih, filmskih, radijskih, muzičkih i novinskih projekata, kao i urednik više časopisa za književnost i kulturu, među kojima se posebno ističu uticajni časopisi Pitanja i Oko. Babićev književni opus, njegovo posredno ili neposredno učešće u važnim političko-književnim događajima i profesionalna bliskost sa autorima novih umetničih tendencija čini ga nezaobilaznim svedokom svakog temeljnijeg istraživanja književnosti i umetnosti na ovdašnjim prostorima.

Beskompromisnog stava, veran anti-nacionalističkim i socijalističkim principima, ideji jugoslovenstva, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka vodio je oštre polemike sa različitim akterima ondašnje društveno-političke i kulturne scene ukazujući na opasnosti prikrivenih nacionalizama i mogućih posledica istih.

Još od prvih pesničkih uradaka sa kraja šezdesetih godina poput pesme „Averzija prema alkoholu”, Babić je svrstavan u red autora novog i drugačijeg pesničkog izraza čiji će stihovi u ironijsko-kritičkom pristupu stvarnosti i buntovničkom tonu biti duboko etički angažovani i tematski usmereni, što se podjednako odnosi i na njegova prozna dela, na sudbinu pojedinca u natkriljućim bremenitim, istorijskim okolnostima.

Na formalno-stilskom planu Babiću u poeziji nisu strani ni klasičan lirski izraz ni eksperimenti kakva je, po svojoj estetskoj i idejnoj koncepciji, zbirka vizuelno-verbalnih istraživanja Matična knjiga. U svojim književnim ostvarenjima za decu Babić takođe uvodi poseban autorski rukopis koji u jezičkom i tematsko-narativnom smislu izlazi iz okvira tadašnjih kanona dečije literature, što će u slučaju zbirke poezije Strašna djeca objavljene početkom sedamdesetih godina izazvati i negativne kritičke reakcije poput stava pedagoga u Hrvatskoj o problematičnosti njenog sadržaja što za posledicu ima uništenje čitavog tiraža od pet hiljada primeraka. Koliko Babićevo pesničko i prozno stvaralaštvo danas uživa kultni status u krugovima dobrih poznavalaca društvenih i kulturnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, kao i istinskih posvećenika literaturi ili idejama jugoslovenstva i levice, toliko ostaje i nepoznato, neretko i nedostupno široj javnosti.

U senci aktuelnih književnih i izdavačkih trendova, a tokom poslednjih nekoliko decenija, usled dominatnih nacionalističkih diskursa i istorijskih revizionizama i doslovno marginalizovana u kolektivnom sećanju, Babićeva poezija, romani, esejistika, dramski tekstovi kao i delovanja u drugim umetničkim poljima i, naravno, njihov značaj još uvek čekaju podrobniju istorizaciju, kontekstualizaciju i vrednovanje.  

Izložba „Povremeno zaustavljanje vremena” predstavlja jedan mogući uvid u kompleksan stvaralački opus Gorana Babića i od njega neodvojivi društveno-politički i kulturni ambijent posleratne Jugoslavije čiji će razvoj, postojanje i dramatičan i tragičan kraj duboko obeležiti životni put samog autora.

Glavnu okosnicu izložbe, koncipirane i vođene kao svojevrsni rad u procesu, čini Babićeva, za ovu priliku, namenski urađena knjiga – scenosled koja posmatrača/čitaoca vodi kroz niz priča iz lične istorije, anegdote sa pesnicima, piscima, umetnicima, političarima, prisećanja na vreme posle Drugog svetskog rata, kao i politička previranja tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, do poslednje decenije dvadesetog veka koja je za nekadašnju zajedničku državu označila početak ozbiljnih političkih i društvenih potresa i promena, a za Gorana bila i početak novog, emigrantskog, životnog i stvaralačkog poglavlja u Beogradu.

Pored pomenute knjige koja je predstavljena na sva tri nivoa Galerije – legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, presek biografije i umetnosti Gorana Babića u postavci obuhvata i prateću arhivsku građu, artefakte, stotinu naslova njegove poezije, proze, kritike, političke esejistike, filmove, video materijale zajedno sa autorskim radovima (crteži, instalacije, ambijenti, tekstilni objekti) savremenih vizuelnih umetnika/ca Darinke Pop-Mitić, Tamare Đorđević, Siniše Ilića i Vesne Vesić koji/e interpretiraju različite teme i narative vezane za  Babićev život i delo.

„Ako postoji stvar koju nikad nisam umio (a često se od mene tražila) onda je to bila potreba, nužnost ili želja da objasnim stihove koje sam napisao. Ljudima se, valjda, ponekad učini da iza stihova, s one druge strane nepojamnog postoji pojamno, jasno i razgovijetno… Ni sad ni danas, nisam u stanju reći o svojim stihovima ni jednu jedinu suvislu riječ. Po mom mišljenju poezija na kraju krajeva i ne potrebuje komentara, ali što bi radili i čime bi se bavili u tom slučaju ljudi čiji se posao sastoji u tome da objašnjavaju neobjašnjivo. Zar da budu ne samo suvišni nego i apsurdni? No, neka se ovo ne shvati krivo – ne mislim da drugi nije u stanju ono što ni sam nisam. Opskrbljena, dakle, ipak, čak i takvim uvodom, koji protuslovi prirodi stvari, ova neznatna rukovet stihova kreće u život, u prazninu. U velikom svemiru, u toj mračnoj, hladnoj i ledenoj noći, svaki je ljudski krik beskrajno velika stvar. Samo u takvim okolnostima i nečujni lirski šumovi stvaraju nepodnošljiv prasak. To je ona detonacija koja nastaje kad se rasprskavaju reči, kad eksplodira tekst.” (Goran Babić, Sam pred ogledalom, iz knjige Osvetljivač rukopisa)


Goran Babić (Vis, 1944) se školovao u Mostaru, Metkoviću, Rijeci i Zagrebu gde je 1968. diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Godine 1969. osniva Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH koji tada objavljuje niz knjiga mladih pisaca. Od 1973. bio je glavni urednik časopisa Oko namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske.
Početkom devedesetih seli se u Beograd gde i danas živi i radi.

Pesme su mu uvrštene u više antologija, a prevođene su na albanski, engleski, makedonski, rumunski i slovenački. Kako i sam kaže najvrednije što će ostati iza njega su njegove tri kćeri, unučad i praunuk, a sebe vidi kao poslednjeg pisca velike jugoslovenske književnosti.

Radno vreme: 12:00-20:00
Utorkom je Legat zatvoren za publiku.
Ulaz u Legat je besplatan.

Otvaranje izložbe podržali su: Vinarija Verkat, Vinarija Patkov vinograd, Vinarija Erdevik

Izvor: MSUB

Related posts

Leave a Comment