ICOM proglasio Jugoslovensku kinoteku za najbolji muzej u Srbiji

Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja (ICOM) proglasio je Jugoslovensku kinoteku za najbolji muzej u Srbiji u 2020. godini. Ovo visoko priznanje dodeljeno je na Međunarodni dan muzeja – 18. maja, na svečanosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
„Velika je čast dobiti godišnju nagradu Nacionalnog komiteta ICOM Srbija. Hvala na prepoznatim trudu i rezultatima na koje smo ponosni. Ova nagrada nam dokazuje da smo na pravom putu kojim, sa ovim vetrom u leđa, nastavljamo“, izjavio je tim povodom direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Značaj nagrade je tim veći ako se ima u vidu da su godišnje nagrade ICOM Srbije dodeljene prema novom Pravilniku koji je podrazumevao višemesečni proces nominacija i glasanja za najbolje, u kojem je učestvovalo gotovo hiljadu aktera muzejske delatnosti – pojedinaca i predstavnika institucija.

U kategoriji najbolji muzej, pored Jugoslovenske kinoteke, bili su nominovani narodni muzeji u Leskovcu i Zrenjaninu, Muzej Vojvodine u Novom Sadu i Etnografski muzej u Beogradu.

U ime Jugoslovenske kinoteke nagradu je primio upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović, koji je podsetio da će Muzej kinoteke u Kosovskoj ulici dogodine obeležiti 70 godina od osnivanja, a da je preseljenjem u novu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici Jugoslovenska kinoteka dobila mogućnost da i šire predstavi svoju vrednu kolekciju.
Stalna postavka „Naš muzej filma“ otvorena je krajem januara 2020. godine, uoči početka pandemije, pa je, s obzirom na situaciju, još mnogi nisu videli, rekao je Vujović, uz poziv publici da je poseti.

Nagradu za najboljeg muzejskog stručnjaka dobila je Tijana Palkovljević Bugarski iz Galerije Matice srpske, a za najbolji projekat i za najbolju publikaciju prof. dr Igor Borozan, autor izložbe i prateće studije „Vlaho Bukovac: slikar neprolazne lepote“ u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

Predsednik Nacionalnog komiteta ICOM Srbije Nikola Krstović istakao je da dobitnici, zajedno s nominovanima, čine „presek najboljeg što se dogodilo u Srbiji“, pružajući reprezentativnu sliku muzejske delatnosti u godini obeleženoj mnogobrojnim teškoćama. Krstović je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je to prepoznalo i članstvo ICOM Srbije, koje je u znatno demokratskijem procesu imalo priliku da odlučuje o najboljima, zahvaljujući novoj proceduri praćenoj i intenzivnom kampanjom na društvenim mrežama.

Predsednica Komisije za dodelu nagrada Julka Kuzmanović Cvetković rekla je da izbor nominovanih nije bio ni malo jednostavan i lak, s obzirom da je bilo prijavljeno sedam muzeja, devet publikacija, 24 projekta i šestoro stručnjaka.

Viši kustos Jugoslovenske kinoteke dr Milja Stijović ističe da je za Kinoteku značajno što su se ovom prilikom poklopile ocene stručne javnosti i Komisije za dodelu nagrada, a posebno to što su u okviru struke prepoznati napori Jugoslovenske kinoteke u pravcu muzeološkog delovanja.

Po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, kako napominje dr Stijović, Jugoslovenska kinoteka nije ni arhiv ni muzej već upravo – kinoteka, jedina u Srbiji.

„Probili smo granice u svesti ljudi šta je to Jugoslovenska kinoteka i koja je širina i kompleksnost njenog delovanja“, kaže Milja Stijović, navodeći da Muzej kinoteke, Direkcija, Arhiv, Biblioteka zajedno čine ovu instituciju, a da je s novom zgradom dobijena mogućnost za stalnu postavku koja predstavlja „drugi sloj čitanja filma“, pored filmskih projekcija po kojima je Kinoteka uglavnom poznata.

U prijavi na konkurs ICOM-a navodi se da za stalnu postavku ranije nije bilo mesta, već su veliki jubileji vezani za film obeležavani kroz gostujuće izložbe u galerijama i muzejima širom Srbije. Otvaranje nove stalne postavke „Naš muzej filma“ bilo je najambiciozniji projekat kada je reč o izložbenoj delatnosti Kinoteke. Prvi put u Srbiji javnost ima priliku da poseti izložbu stalnog karaktera koja je posvećena filmu. Ideja iza koncipiranja narativa bila je da se publici pruži uvid u kompleksnost baštinjenja filmskog nasleđa od strane Jugoslovenske kinoteke. U „Našem muzeju filma“ posetioci kroz čak 28 izložbenih celina mogu da sagledaju različite periode i aspekte koji su u tehnološkom i umetničkom smislu bitni za razvoj kinematografije.

Ipak, to je samo jedna od mnogih muzeoloških aktivnosti koje je Jugoslovenska kinoteka ostvarila u 2020. godini. U prijavi na konkurs ICOM-a navedene su i izložba povodom sto godina od rođenja Federika Felinija „Crteži iz Felinijeve Knjige snova“, uz retrospektivu njegovih filmova, zatim izložba „Vek i po srpske škole glume“, a takođe uručivanje Zlatnog pečata kinoteke istaknutim inostranim i domaćim umetnicima, kao i uključivanje u poziv na digitalnu solidarnost, te su najširoj publici postali dostupni inserti iz bogatog fonda Kinoteke na zvaničnoj Jutjub stranici, a filmovi iz fonda Kinoteke koji svedoče o burnim i slavnim danima Prvog svetskog rata na veb platformi European Film Gateway, kao i na zvaničnom Vimeo profilu Kinoteke, dok su svi brojevi časopisa Kinoteka postali dostupni za besplatno preuzimanje u elektronskom formatu, a tu su i premijere digitalno restaurisanih verzija filmova „Davitelj protiv davitelja“, „Poseban tretman“ i mnoge druge aktivnosti.

Izvor: Jugoslovenska kinoteka

Related posts

Leave a Comment