Heliks objavio roman „Sekira u tvojim rukama“ Emiliosa Solomuova

Kiparski autor Emilios Solomu poznat je srpskoj čitalačkoj javnosti po svom romanu Dnevnik jednog neverstva koji je objavila izdavačka kuća Heliks, a nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost. Sledeći njegov roman, u prevodu Irene Bogdanović, amalgam je nekoliko žanrovski diferencijalnih odlika. Karakteristično za ovog autora je da objedinjuje različite romaneskne žanrove, te je roman Sekira u tvojim rukama ujedno socijalni roman, hronika, kriminalistički, psihološki i bildungsroman. 

Noseća crta sižea je smrt junakove majke i njegovo postepeno iskliznuće u ludilo i gubitak razuma. Protagonista Odisej će se, poput mitskog Odiseja, na svom putu otkrivanja identiteta susretati sa Scilama i Haribdama, sa Kirkama i Kiklopima, sa svim onim čudovišnim otelotvorenjima iščašenog uma. Naslutivši, ubrzo nakon majčine smrti, da je ona lagala o svom poreklu i njegovom ocu, Odisej započinje rešavanje misterije. 

„Na ulazu si. Otvaraš vrata. Ispred tebe je na desetine, stotine hodnika. Izgubio si se u nekom lavirintu. Kojim putem da kreneš? Da li ćeš stići do kraja? Možda te tamo čeka Minotaur? Ti u svakom slučaju ne držiš Arijadnino klupko. A i nikakva Arijadna te ne čeka na izlazu. Odlučuješ da kreneš. Odnekud moraš da počneš. Cele nedelje obilaziš domove za napuštenu decu. Raspituješ se. Nigde nema nikakve Andromahe H. Insistiraš. Ponovo pregledaju dosijee. Majka te je slagala. Nije odrasla u domu za napuštenu decu. Ništa ti nije jasno. Još više si zbunjen. Hodaš zamišljeno… U šta da veruješ? Ne gledaš oko sebe. Potpuno si rastrojen.“ 

Solomu je majstor da kratkim, stilski konciznim rečenicama dočara atmosferu nastalih situacija, kao i psihološku napetost koja se odigrava u glavi junaka. Neobičan izbor fokalizacije (drugo lice) upućuje čitaoce na ideju da sa junakom vode dijalog, obraćaju mu se kao da je tu, pored. Time ne samo da se pojačava empatija prema Odiseju, već se stvara i distanca koja je neminovna kada glavni junak psihički oboleva.

Nakon mučnog saznanja da mu je majka silovana i da je on plod tog čina, Odisej je pokušao da se obesi o luster. Gotovo je groteskna scena tog pokušaja. „Više ne dišeš. Vrat ti se naduo. Oči su ti se izbečile… uskoro će sve biti goovo… A zatim… Metalni luster popušta. Odšrafljuje se sa plafona. Pada. Padaš i ti. Udaraš snažno o pod… Dolaziš sebi. Misliš da si prešao na drugu stranu. Ubrzo shvataš svoj neuspeh. Nesposoban si.“ U momentu kada shvati da je i dalje živ, Odisej doživljava pravu antičku epifaniju. On uviđa svoju svrhu i cilj – da putuje morem i pronađe novi kontinent Terra Australis, onaj o kojem govore antički putopisci, onaj koji ne poznaje ružnoću savremenog sveta. 

Sva zbivanja dalje u romanu posledica su odluke koju je Odisej doneo. Upada među prevarante koji mu obećavaju da će mu biti posada na (nepostojećem) brodu; odseca sekirom sebi ruku jer ministar odbija sastanak s njim o tako važnoj temi; skrnavi spomenike po gradu pod izgovorom da je ratnik protiv ružnoće; konačno, biva zatvoren u psihijatrijsku ustanovu. Odisejeva sudbina je tragična. Međutim, kao i mitski, i ovaj Odisej ima svoju Penelopu. Čak nekoliko njih. Jedna je cvet, jedna je prostitutka koja ga je zaista zavolela. Solomu je kroz lik Odiseja prikazao mučnu sudbinu jednog hipersenzibilnog stvorenja, koje gotovo infantilno veruje u svoja priviđenja, koje gubi vezu sa stvarnim svetom, razgovara sa svojim senkama i završava potpuno skrhano u ustanovi sa njemu sličnima. Solomu je autor koji inspiraciju nalazi u istorijskim spisima ali i u svakodnevnom okruženju. On se hvata u koštac sa stradanjem pojedinca koji svoje dileme i surove odluke mora doneti na prekretnici svog života. Sećanje, ljubav, putenost, misterija, halucinacije, smrt, ludilo – glavne su tematske okosnice uzbudljivog i potresnog romana Sekira u tvojim rukama.

Izvor: Heliks

Related posts

Leave a Comment