Udruženje nezavisnih pisaca Srbije objavilo roman „Rada, Bajin“ Aleksandra Novakovića

„Iza svakog moćnog oca je bludni sin. Iza svake žrtve rata – ratni profiter” stoji u najavi romana Rada, Bajin s podnaslovom: Ne zaslužujete me, bednici nezahvalni! (izdanje Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd, 2020). Ovaj duhoviti, crnohumorni roman govori o „bludniku, grešniku – nikad pokajniku” Radi Pašiću, sinu čuvenog radikalskog prvaka Nikole, Baje Pašića koji je i sam bio aferaš a kao uzdarje za svoje „zasluge za narod“ dobio laskavu titulu „najvećeg srpskog političara” spomenik i trg u centru Beograda. Rada Pašić je bio patrijarh korupcije i afera, samoživi besprizornik, oronuo od opijata i poseta javnim kućama, renesansna ličnost intrige i kriminala u tri države: Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i poratne, socijalističke Jugoslavije. Pritom je Rada imao debele dosijee u Francuskoj, Grčkoj, Švajcarskoj i Češkoslovačkoj i povrh svega je, po jednoj od priča, svog „uglednog“ oca oterao u grob.  

      Ono što ovaj roman čini drugačijim od drugih aktuelnih ostvarenja je surova satira koja ide do sarkazma. Zlo u njemu nije pritom prikazano kao banalno zlo (po Hani Arent) niti harizmatično zlo (setimo se plejade negativaca kao što su Gordon Geko, Hanibal Lektor, Toni Montana, Džoker i ini izdanci Holivuda) već iskonsko, nagonsko, bez alibija, pravdanja „likova”. Rada nije odrastao u siromaštvu, zlostavljan i neshvaćen već kao jedini muški naslednik svemoćnog oca, mažen i pažen. Njegova obest dolazi upravo iz njegovog društvenog položaja. Ako bi na nekog Rada Pašić i mogao da zaliči onda bi on pre bio neki razmaženi francuski plemić hladan na povike gladnog sveta kojem dere kožu s leđa (nekima od njih i bukvalno), slep i gluv na činjenicu da mu preti giljotina. Opšteje mesto da plemićke porodice teže dekadenciji i degeneraciji ali isto važi I za one koji su dugo na vlasti, imali titule ili ne. Ne zaboravimo da je, iako je počinio brojna nedela, Rada pre svega vole da ima blago i da ga stalno gomila.  Rečeno je  da bi vam kapitalista prodao sve, pa čak i konopac kojim bi ga obesili samo da zaradi još koji dinar. E, upravo je takav „junak” romana Rada, Bajin, potpuno lišen empatije. Da li je psihopata, sociopata ili infantilni lopov? Pokušajte da otkrijete. S Radom ne možete saosećati ali ćete se, iz poglavlja u poglavlje, čuditi njegovim opačinama.  Novi roman nagrađivanog romanopisca i dramaturga Aleksandra Novakovića (dobio je, između ostalog, regionalnu VBZ nagradu za roman „Vođa” 2010. godine) je napisan kao lako čitljivo štivo koje stilom, nimalo slučajno, podseća na žutu štampu iz međuratnog perioda (s obzirom da je Rada Pašić punio novinske članke onog vremena) ali se njegova suština lako pronalazi u 21. veku, kako u žutoj štampi tako i u istoriji. Jer, dok je nama, za realnu politiku i elementarno poštenje, slepih vođa (a Nikolu Pašića je kao takvog opisao slavni satiričar Radoje Domanović) biće nama i „sposobnih” tatinih sinova kao što je bio Rada koji su na poslužavniku dobijali ono što je otimano od usta njihovih sunarodnika koji se, eto, nisu „snašli” pa su mukotrpno radili, plaćali poreze I ginuli u ratovima u koje su ih vodili slepci koji toliko liče na Nikolu, Baju Pašića.  Možda moderne Rade ne idu na balove i ne voze se u oldtajmerima ali sigurno obrću milione evra i, mada retko, nose čuvene „nanogice” kao više nego simbolične kazne za svoja nepočinstva.  Rada, Bajin je smešan i satiričan jer se dešava i danas i, baš zbog toga, aktuelan i jeziv.

Aleksandar Novaković je rođen 1975. godine u Beogradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar i dramaturg.
Drame:  Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001), Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004), Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007), Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008).
 Zbirke drama:

 Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). 
Knjige aforizama:

 Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, Novi Sad, 1998) Neće moći (Alma, Beograd, 2006) Malo li je? (Alma, 2011) 
Romani: 

Glečer (Dereta,Beograd, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, Pančevo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo, Pančevo, 2009) Vođa (VBZ, Zagreb, 2010)  Novo Smederevo (Književna radionica Rašić, Beograd, 2016), Gloriosa  (Književna radionica Rašić, Beograd, 2017), ​Anfarwoldeb (Književna radionica Rašić, Beograd, 2018)
Pesme: 

Gitarista na Titaniku (Presing, Beograd, 2013).
Troknjižje ( sa Marko Bačanovićem i Patrikom Weissom) , (Književne vertikale, Belgrade, 2020)

Autor je desetak različitih dramskih i dokumentarnih formi emitovanih na Drugom i Trećem programu Radio Beograda. 

  Kao kantautor i reditelj spotova, muziku je stvarao i stvara u više bendova i muzičkih inkarnacija (Skribomani, South Park Team, Vidimo se u teretani, Alek Novak, Setanta, Nowakowsky, Billy Pilgrim, IAN). Najnoviji bend u kojem aktivno učestvuje je Afterparty.
Nagrade: 

Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), druga nagrada Radio – Beograda za radio – dramu (2003), prva nagrada Radio Beograda za dokumentarnu radio – dramu (2011), Vibova nagrada (2001) i Zlatna kaciga (1997) za satiru. Dobitnik je  republičke nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište (2007), teatrološke stipendije John McGrath, Edinburg, Škotska (2007), nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005), Mali Nemo za roman (2008) te VBZ za  najbolji roman na BHCS jezicima (2010) i Nagrade festivala kratke 
satirične priče (BAK)
za najbolju kratku satiričnu priču (2017) a 2020.godine je sa Patrikom Weissom i Markom Bačanovićem ušao u finale konkursa Književnih vertikala. Rezultat je Troknjižje
Članke i radove objavljivao u: Poljima, Književnom listu, Ulaznici,  Koracima, Think Tanku, Kvartalu, NIN-u, Akuzativu, Afirmatoru, Betonu…

Izvor: Udruženje nezavisnih pisaca Srbije

Related posts

Leave a Comment