Podsećanje na peti knjaževački PRKOS 2019.

Iz opštepoznatih razloga, avgusta 2020. nije u Knjaževcu održan šesti po redu PRKOS, tako da su ove godine najkvalitetnije amaterske pozorišne družine iz regiona ipak zaobišle scenu knjaževačkog Doma kulture.

Verujući da će ono što je propušteno biti nadoknađeno naredne godine, možemo u međuvremenu da se podsetimo kako je to izgledalo prošle godine i kakve su nam poruke glumci poslali i tokom igre i tokom razgovora koji bi nakon predstave bio vođen.

Prikaz petog PRKOS-a napisan je neposredno nakon zatvaranja festivala, krajem avgusta 2019, pa je za ovu priliku tekst pretrpeo izvesne korekcije, ali bez unošenja zaključaka koji bi bili plod naknadne pameti i koji bi kao takvi narušili suštinu prvobitnog utiska.

Ako bi petu po redu Pozorišnu reviju kreativnog osmišljavanja sveta – poznatiju pod skraćenicom PRKOS, a održanu u Domu kulture Knjaževac od 26. do 30. avgusta 2019 – trebalo opisati jednom jedinom rečju, bio bi to izraz koji je inače lajtmotiv predstave Indigo, a koji glasi: prosek.

Zaista, kao da je sve bilo prosečno, kao da se se ni za jednu predstavu ne može reći da je ostavila neizbrisiv utisak kod publike, jer gotovo kod svakog izvođenja nešto je nedostajalo da bi se dostigao makar i minimum savršenstva, a pritom se to ne može pravdati činjenicom da su u pitanju amaterska pozorišta, jer knjaževačka publika ima mnogo boljih iskustava sa prethodnih festivala, premda su i tada učestvovali samo amaterski ansambli.

Sa druge strane, treba naglasiti da je mjuzikl Prljavi ples u izvođenju beogradskog Teatra 011 (u režiji Nataše Radonjić) ipak u nekim segmentima bio iznad opšteg proseka, najviše zbog Miloša Matića i Anđele Stanković, čija je igra na momente ostavljala publiku bez daha, dok je tekst izazivao jači utisak samo kod pojedinih replika, iako i ljubavni zaplet, i klasne razlike u američkom društvu, i iritantni snobizam, i potresna priča o abortusu prevarene devojke pružaju mogućnost za mnogo kvalitetniji dramski naboj.

Članovi stručnog žirija Andrijana Videnović (predsednica), Tatjana Kecman i Rade Marjanović svakako su doneli ispravne odluke što su Prljavi ples proglasili najboljom predstavom petog PRKOS-a i što je koreografkinja Aleksandra Obradović nagrađena specijalnom nagradom, a iz ove je predstave nagrađena i Jovana Petrović za tumačenje najbolje ženske epizodne uloge, dok je kod gledalaca najviše simpatija izazvala Anđela Stanković tumačeći glavnu junakinju, buntovnu i nekonvencionalnu tinejdžerku Bejbi, pa je za ovu ulogu i dobila priznanje koje je inače svake večeri dodeljivao žiri publike po jednom glumcu iz predstave.

Osnivač i selektor PRKOS-a reditelj Vladimir Putnik odabrao je da poslednje dve večeri festivala budu u znaku igre i muzike, pa je stoga pete večeri izveden upravo Prljavi ples, a prethodne večeri mjuzikl Neki to vole vruće (dakle, još jedan pozorišni rimejk čuvenog filma, premda rađen na osnovu brodvejskog mjuzikla, čime je krug donekle zatvoren), kada su na sceni knjaževačkog Doma kulture imali prilike da zaigraju članovi Teatra 5 iz Beograda. Iako je predstava imala vidnih nedostataka, pri čemu je i sama radnja na momente delovala nemotivisano, ipak je članovima ovog amaterskog ansambla s pravom dodeljena nagrada za kolektivnu igru, jer to je jedino u čemu su bili podjednako dobri kao što će naredne večeri biti i izvođači Prljavog plesa. Zna se da Neki to vole vruće predstavlja kontroverzu zbog prerušavanja dvojice muzičara u žene, na čemu se i formira zaplet sa nizom komičnih situacija, a pošto je jedna od dve glavne muško-ženske uloge ponela dve ženske nagrade, i ta su priznanja samim tim dobila izvesnu dozu kontroverze, makar simbolično. Iako je i Vladimir Georgijević bio sjajan u ulozi lažne muzičarke Džozefine, ipak je Milić Lutovac za ulogu Dafne dobio i nagradu publike i nagradu stručnog žirija za najbolju ulogu – razume se, glavnu žensku ulogu! Niko nije savršen, bila je poruka ovog mjuzikla, ali žiri je zaista pokazao svoje savršenstvo donevši ovakvu odluku.

Iako je presek PRKOS-a počeo od kraja, za sada će ona predstava koja bi bila treća (i od početka i od kraja) biti preskočena i o njoj će biti reči docnije, i to iz najmanje dva razloga: nije osvojila nijednu nagradu, a zaslužuje posebnu priču.

Što se tiče samog početka petog PRKOS-a, pa i bukvalno rečeno, samog početka predstave Kovači u izvođenju BAG teatra iz Boljevaca, publikla se uplašila da će prve večeri doživeti razočaranje, tim pre što se očekivala urnebesna komedija, a tokom prvih pola sata nije se mogao razumeti ni zaplet, niti je bilo šta izazvalo smeh, dok su se izvesne replike toliko ponavljale da bi gledalac najradije izašao iz sale, jer pojam „bolero“ u smislu neprestanog ponavljanja ne mora uvek da uspe na pozorišnoj sceni niti da kod publike ostavi pozitivan utisak. Međutim, kako se radnja razvijala i kad je zaplet konačno postao jasan, tako su počele da se jedna na drugu nižu replike i situacije koje su prosto mamile na smeh, možda i na suze, a ono što se činilo da će biti neuspeo pokušaj drame apsurda završilo se kao groteska nacionalizma (bilo kog), ali i kao otvoreno pitanje o moralu, preljubi, poreklu, potomstvu, prijateljstvu i neprijateljstvu, pa i kao mogućnost da naslov dobije metaforično (a vulgarno) značenje. Iako je u pitanju amaterski teatar, gotovo da ništa u ovoj predstavi nije delovalo amaterski, a tome su svakako doprinela dva segmenta koja ne idu u domen amaterizma: originalni tekst Miloša Nikolića i režija Bore Nenića. Možda je šteta što žiri nije nagradio i kostime iz Kovača, ali je zato Janko Maglovski dobio priznanje za glavnu mušku ulogu, dok je Milan Milošević bio nagrađen od strane žirija publike.

Nešto potpuno različito u odnosu na Kovače, knjaževačka publika mogla je da gleda druge večeri festivala, jer ako je i bilo smeha tokom zrenjaninske predstave Indigo (Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju, Kulturkick i Kulturni centar), to je mogao biti jedino ironičan i gorak smeh na duboki mrak koji stvaraju društvo i ustanove prevaspitavajući nadarenu i kreativnu decu koja se nikako ne uklapaju u očekivani prosek. Da je postojalo posebno priznanje za audio-vizuelne efekte, sigurno bi takvu nagradu dobili kreatori Indiga, jer zaista su uspeli da stvore psihodeličnu atmosferu koja kod svakog gledaoca stvara jezu, ali istovremeno stvara i brigu da je sav taj apsurd zapravo zasnovan na surovoj stvarnosti. Nažalost, iako su autori predstave odabrali odličnu temu, to se ipak pokazalo kao prevelik zalogaj, jer tekst nije uvek na onom nivou koji iziskuje radnja, pritom je rasplet maltene preskočen i dat je u vidu usputnog epiloga, a pogotovu su bili neuverljivi likovi oca i majke nadarenog dečaka, pošto su delovali prilično hladnokrvno i nezainteresovano za sudbinu sopstvenog deteta. Takođe je do kraja ostao nerazjašnjen naslov predstave, jer ne mora svaki gledalac biti upućen u to da su inteligentna deca u Americi nekada bila nazivana „indigo deca“.

Naime, ovo je objašnjenje dato tek nakon same predstave, tokom razgovora sa glumcima, što je inače bilo praktikovano svake večeri, a razgovore je vodio selektor Vladimir Putnik, pokušavajući da publiku upozna i sa glumcima i sa onim delovima predstave koji možda nisu bili vidljivi tokom samog izvođenja na sceni.

Uprkos svim nedostacima, Indigo je iz Knjaževca zasluženo poneo tri nagrade stručnog žirija: Nada Kovač dobila je priznanje za najbolje kostime, Dušan Kalejski za najbolju režiju, a za najbolju sporednu mušku ulogu nagrađen je Alensandar Narizan. Najzad, nagradu publike za glumca večeri poneo je Predrag Karanjac, koji je na upečatljiv način izveo ulogu ekscentričnog doktora Karazmičinskog, opevanog u jednoj psihodeličnoj pesmi čija je melodija morala odzvanjati u ušima gledalaca čak i nakon završetka same predstave.

Treće večeri PRKOS-a bio je malo demantovan Radoje Domanović, jer Knjaževac i Knjaževčani su pokazali da – to kod nas može da bude! A moglo je to da članovi teatra Gimnazijalac iz Lebana izvedu u knjaževačkom Domu kulture predstavu Mrtvo more za početnike – dakle, istu onu predstavu koja je ne tako davno imala problema u samom Lebanu. Međutim, čak ni nakon razgovora sa glumcima, a ni nakon izvesnih objašnjenja koje su dali reditelj Dušan Blagojević i glumac Bratislav Zdravković – koji je proglašen za glumca večeri – nije do kraja razjašnjeno zbog čega je ova moderna teatarska verzija Domanovića (donekle i Branislava Nušića, pa čak i Radomira Konstantinovića) imala problema koji su dovedeni na nivo loklanih političkih sukoba. Tim pre je čuđenje bilo izraženije jer u ovoj predstavi ništa i nije kontroverzno ili šokantno, osim možda jedne intervencije: na početku i na kraju se čuju citati iz knjige Seks za početnike Jasminke Petrović, što zaista može izazvati blagi šok. Međutim, pošto ostatak teksta gotovo doslovce prati Domanovićevu prozu i pritom pokušava da je u kalupi u malograđanštinu XXI veka, postepeno se stvara jedan anahronizam, jer ni umetnici ni palanka nisu ono što su bili u Domanovićevo vreme: palanka više i ne može da osudi umetnike na takav način, jer oni se na vreme fizički distanciraju od nje, ali se često desi da ih palanački duh sačeka tamo gde traže sreću i uspeh – u velegradu. Dakle, i pored sjajne glume i uigranosti ansambla, sve se svelo na obično repliciranje Domanovića, gotovo bez ikakve svrhe osim ko zna kog po redu ponavljanja o malograđanštini.

Članovi lebanskog Gimnazijalca ipak su se izborili za svoj glas i svoje mesto u društvu i kulturi, premda im je Mrtvo more zamalo bilo umrtvljeno pre nego što je i prikazano (jer ponegde i dalje važi to nerazumevanje između ambicioznih umetnika i lokalnih moćnika), ali sada se pred Teatrom 011 javljaju novi problemi, jer kako su članovi ansambla tokom razgovora (nakon izvedenog Prljavog plesa) napomenuli, ova će glumačka družina uskoro ostati bez sopstvenog prostora (evo dokaza da se i u prestonici sve svodi na prosek malograđanštine) – pa neka se sa petog PRKOS-a čuje barem apel za rešenje tog problema, jer knjaževačka publika bi zaista volela da uživa u glumi ovih mladih ljudi i tokom narednih pozorišnih festivala kao što je uživala i ove i prethodnih godina.

Autor: Dušan Milijić

Related posts

Leave a Comment