Dokumentarni film „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića u postprodukciji

Dugometražni dokumentarni film „Čekajući Handkea“ reditelja Gorana Radovanovića trenutno se nalazi u fazi postprodukcije, preciznije – u fazi montaže slike. Nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije.

Film prati priču o nastojanju vinara Srđana Petrovića iz Velike Hoče da, nakon saznanja da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti ovom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi kakav je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim „Enklavu”. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Handkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitnog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije, do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava među Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali” u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava – gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnijih srpskih snimatelja.“

Osim režije, Goran Radovanović je uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma. Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Za zvuk je zadužen Aleksandar Protić, koji je, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a „Čekajući Handkea” nastaje u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media.

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Kasting”, „Pileći izbori”, „Uz Fidela do kraja”, „Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali”…, kao i dva celovečernja igrana filma – „Hitna pomoć” i „Enklava”, koja je bila nacionalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja.

Radovanović je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim dokumentarnim filmom „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj Sali”, koji je, između ostalog, ovenčan nagradom „Beogradski pobednik”, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.

Izvor: KomunikArt

Foto: Promo

Related posts

Leave a Comment