Izdavačka kuća „Blum“ objavila je novi roman Sonje Atanasijević „Spavaj, zveri moja“

Priča o odrastanju dve devojčice usred novobeogradskih blokova vraća nas u melanholičnu, naizgled idiličnu prošlost, dok se s druge strane pred nama pruža pustoš 2027. godine, u kojoj jedne od junakinja više nema na ovome svetu, a druga pokušava da se izbori sa svojim ličnim demonima, i na pragu je da odustane. Novi roman Sonje Atanasijević neodoljivo podseća na pozornicu, o kojoj je Nevena, jedna od junakinja romana, toliko sanjala, ali postavlja se pitanje kome ta pozornica zaista pripada: Neveni, čija se životna drama odigrava pred nama, ili Jovani, „njenoj genijalnoj prijateljici” (poređenje sa čuvenim romanom Elene Ferante na jednom dubljem nivou čini se sasvim umesnim)? Da li je glavni junak posmatrač (svevideće oko kamere), depresija (to teško breme koje ostaje nakon što se svetla reflektora ugase) ili seljanka Zora (Jovanina majka, koja u Neveninim sećanjima zauzima više mesta nego njena sopstvena porodica)?

Sonja Atanasijević na duhovit način, kroz vešto oslikane likove i diskretnu analizu najaktuelnijih događaja, hrabro zalazi u onostrano i glasno postavlja pitanja o tome kako će izgledati naš svet u budućnosti i koliko će duše u njemu ostati.

 _________________________________________________

Sonja Ata­na­si­je­vić (Lebane, 1962) obja­vi­la je roma­ne: Oni su osta­li (Narod­na knji­ga, 1995), Crve­ni krug (Rad, 1997, Narod­na knji­ga, 2007), Bek­stvo iz akva­ri­ju­ma (Narod­na knji­ga, 2003, 2005, nagra­da Zlat­ni Hit Liber, uži izbor za NIN-ovu nagra­du, naj­u­ži izbor za Žen­sko pero), Naran­dže za Boža­nu (Narod­na knji­ga 2004, 2005, nagra­da Zlat­ni Hit Liber, naj­u­ži izbor za Žen­sko pero i nagra­du Isi­do­ri­nim sta­za­ma)Ko je ubio Alfi­ja (Dere­ta, 2009, naj­u­ži izbor za nagra­du Miro­slav Dere­ta), Vazdu­šni ljudi (Pro­sve­ta, 2013, 2014, nagra­da Bran­ko Ćopić Srp­ske aka­de­mi­je nau­ka i umet­no­sti, naj­u­ži izbor za NIN-ovu nagra­du), Veli­ka laž (Pla­to, 2016, naj­u­ži izbor za nagra­du Ste­van Sre­mac) i zbir­ku pri­ča Kri­la­ta tuga (Narod­na knji­ga, 2005, uži izbor za Žen­sko pero). Pri­če su joj zastu­plje­ne u neko­li­ko anto­lo­gi­ja, a njena pro­za  pre­vo­đe­na je na fran­cu­ski, engle­ski, bugar­ski, rumun­ski i make­don­ski jezik. Živi u Beo­gra­du.

Izvor: Blum

Related posts

Leave a Comment