2×2 karte za plesnu predstavu „Gradovi kojih više nema“

10. mart u 20h

Bitef teatar

GRADOVI KOJIH VIŠE NEMA

Koreograf: Konstanca Makras

Asistenti koreografa: Emil Norbert Bordas, Miki Šođi

Muzika: Aleksandra Đokić

Kostimograf: Selena Orb

Izvođači: Marija Bergam, Ana Ignjatović Zagorac, Branko Mitrović, Tamara Pjević, Miona Petrović, Jakša Filipovac, Nataša Gvozdenović, Nikola Živković, Una Vujošević

Fotografija: Jelena Janković

Grafički dizajn: Katarina Popović

Izrada scenografije: Ljubomir Radivojević

Organizacija: Kristina Jusufović, Aleksa Mijatović

Produkcija: Bitef teatar

Gradovi kojih više nema vodi ka istraživanju umetnosti sećanja, ili ars memoriae, u kojoj se sećanja naročito čvrsto vezuju za fizičke lokacije, prostorije i arhitekturu. Ishodište ovog komada bio je grad kao konkretna geografska lokacija, kao sidrište sećanja. Šta biva sa našim uspomenama, šta biva sa onima koji nastavljaju da pamte ta fizička mesta čak i nakon što ona budu uništena?

Postupci izvođača na sceni odnose se na antičke veštine ars memoriae, prema kojoj, da bismo vratili u sećanje stvar koju želimo da upamtimo, najpre moramo da saberemo utiske. U središtu te mnemoničke tehnike jeste prostorna orijentacija. Na koji nam način u svrhu sećanja mogu poslužiti prostorije i mesta?

Sećanje na gradove koji više ne postoje istražuje arhitektonska mesta u ulozi narativnih instrumenata naše istorije – u svrhu ponovnog pisanja istorije, vidanjem rana prošlosti, i zarad razumevanja savremenih događaja (na ličnom i globalnom planu) kao dela neprekidnog ciklusa koji doživljavamo kao protok vremena.

Sećajući se gradova… priče očevidaca bombardovanja Drezdena u februaru 1945, koje se prepliću se sa sećanjima izvođača i njihovih porodica na slična iskustva iz NATO bombardovanja, ukazuju na to da se talasi istorije i politike ponavljaju.

Komad takođe preispituje odnose arhitekture i memorije kao fizičkog iskustva.

Konstanca Makras

KONSTANCA MAKRAS je studirala ples u Buenos Ajresu, Amsterdamu i u Mers Kaningem Studiju u Njujorku. Od 1995. živi u Berlinu. Godine 2003, zajedno sa dramaturškinjom Karmen Menert, osniva kompaniju Dorki Park, interdisciplinarni ansambl koji stvara u oblasti plesa, teksta, žive muzike i filma, i koji od tada nastupa širom sveta. Makras 2008. dobija nagradu Gete Instituta za komad Pakao na Zemlji. Njen projekat Megalopolis 2010. osvaja nagradu Faust za koreografiju. Iste godine, Makras je bila jedan od predavača na Vilijam L. Abramovič rezidensu Tehnološkog Instituta Masačusetsa. Osim za svoju kompaniju, Konstanca Makras kreira predstave i za Baletski ansambl Teatra Colon u Buenos Ajresu kao i za plesnu kompaniju Geteborške opere. Autor je mnogobrojnih projekata među kojima su: Pakao na Zemlji, Megalopolis, Otvorena za sve, Prošlost, Duhovi, Palata…

Izvor: Bitef teatar

Related posts

Leave a Comment