BDP predstavilo 10 novih naslova koji će biti realizovani u 2020.

Poslednja tri meseca u Beogradskom dramskom pozorištu obeležilo je pet novih naslova. Izvedene su premijere: “Sumrak bogova” Ivora Martinića, po motivima filma Lukina Viskontija, u režiji Jagoša Markovića; “Ko se boji Virdžinije Vulf” u režiji Lenke Udovički u koprodukciji sa Ulysses teatrom iz Zagreba; “Plastelin” Vasilija Sigareva, u režiji Marka Torlakovića; “Fine mrtve djevojke” Mate Matišića, u režiji Patrika Lazića i “Liliom” Ferenca Molnara, u režiji Ane Tomović. Realizovana je ideja o osnivanju Regionalne unije teatara (RUTA), koja okuplja 6 reprezentativnih pozorišta iz Hrvatske (Ulysses), Slovenije (Mestno gledališče Ljubljana), BiH (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Crne Gore (Gradsko pozorište, Podgorica) i Severne Makedonije (Dramski teatar), i organizovan je prvi u nizu RUTA festival.
Beogradsko dramsko pozorište pripremilo je za narednu godinu uzbudljiv, ambiciozan i izazovan plan. Pod zajedničkim imeniteljem “Čovek/umetnik i njegovi demoni” pokušaćemo, kroz saradnju sa rediteljima iz Srbije, regiona i Evrope, kao i kroz brojne koprodukcije, da napravimo presek kroz turbulentnu dramaturgiju XX veka, ali i predstavimo izazove pred kojima se nove nade evropskog i regionalnog teatra nalaze.

Naslovi koje ćemo realizovati na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” u 2020. godini su:

“RUŽNI, PRLjAVI, ZLI”, po tekstu Slobodana Obradovića, a po motivima istoimenog filma Etore Skole, u režiji Lenke Udovički. Premijera se očekuje 14.3.2020. U pitanju je je italijanska „crna“ komedija, zasnovana na elementima neorealizma, premijerno prikazana 1976. godine. Iste godine, film je osvojio nagradu za najbolju režiju na Kanskom filmskom festivalu.

“ČITAČ”, Bernarda Šlinka, režija Boris Liješević, projekat je koji bi premijerno trebalo da bude izveden početkom aprila. Roman nemačkog književnika i pravnika iz 1995. godine, analiza je konflikta posleratne generacije s holokaustom, koncentracionim logorima, te postavlja moralna pitanja o ispravnosti suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj. Knjiga je prevedena na 39 jezika, a po njoj je 2007-08. godine snimljen američki film “Žena kojoj sam čitao”, u režiji Stivena Daldrija sa Kejt Vinslet koja je dobila Oskara 2009. godine za najbolju glavnu žensku ulogu. Knjiga je prodata u tiražu od milion primeraka u džepnom izdanju u SAD, a u nekim nemačkim pokrajinama je obavezna školska lektira u gimnazijama.

“LIVING ROOM”, autorski projekat reditelja iz Nemačke, Ersana Mondtaga, imaće premijerno izvođenje u Beogradskom dramskom pozorištu u junu. Jedan od najperspektivnijih, mladih stvaralaca nemačke i evropske scene, rođen 1987. godine, multimedijalni je umetnik koji povezuje više oblasti: pozorište, operu, muziku, performans i instalacije. Dobitnik je dve nagrade kritičarskog kruga Teatra Hojte za mladu nadu – kao reditelj (2016) i kao scenograf/kostimograf godinu dana kasnije. “LIVING ROOM” u BDP-u deo je njegovog, prošle godine u belgijskom teatru NP Gent započetog, istoimenog projekta o poslednjim časovima čoveka/žene i njegovim razmišljanjima pred samoubistvo. Naslov je i kod nas neprevodiva igra reči – pošto je u pitanju dnevna soba (kako je mi zovemo) odnosno “soba za život” u bukvalnom prevodu sa engleskog.

“BAAL” Bertolda Brehta dovodi nam cenjenog i višestruko nagrađivanog slovenačkog reditelja Diega de Breu. On počinje sa probama sredinom juna, a premijera je zakazana za prvu polovinu oktobra 2020. “Baal” je prvi Brehtov celovečernji komad, napisao ga je kao dvadesetogodišnjak na samom kraju Velikog rata (1918) i vezan je za ekspresionističke motive, ali kroz pojedine elemente predstavlja i začetak njegovog “epskog teatra”. Neke muzičke sekvence Breht je sam komponovao. Beograd inače još pominje kultnu predstavu Eduarda Milera rađenu pre više od trideset godina. “Baal putuje prema svom neizbežnom samouništavanju. Njegova želja da ispuni Nebo bez Boga prisiljava ga da prezire već opustošeni svet. Preokupiran je vrednostima, verom i ljubavlju, domovinom i zakonom”, Brehtove su reči.

“TIHO TEČE MISISIPI” dramatizacija prvog romana Vladimira Tabaševića, nagrađivanog književnika mlađe generacije o kome se mnogo priča, projekat je koji je u režiji gosta iz Hrvatske Ivice Buljana u planu za narednu zimu. Tabašević piše poeziju, kratke priče, a do sada je objavio tri romana: “Tiho teče Misisipi” (2015, u užem izboru za NIN-ovu nagradu), i za koji je dobio regionalnu nagradu Mirko Kovač, zatim “Pa kao” (2016, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i “Zabluda svetog Sebastijana” (2018) za koji je nagrađen NIN-ovom nagradom za roman godine. “Misisipi” zaokružuje priču o jednoj državi, veku i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko, oslikavajući kraj jednog veka i raspad jednog društva.

Za veliku scenu u planu su još inscenacija dela Nobelovca Petera Handkea, te krajem 2020. projekat Sebastijana Horvata po komadu “Cement” Hajnera Milera.

Što se koprodukcija naredne godine tiče Beogradsko dramsko pozorište biće deo dva velika regionalna projekta.
Za leto, vezano za dvadesetu godišnjicu od osnivanja, Kazalište Ulysses pozvalo je svoje saradnike i partnere iz regiona da realizuju kapitalnu teatarsku produkciju po romanu Džejmsa Džojsa “ULIS” (21.07.2020). Mladi reditelj Patrik Lazić predstavljaće naše Pozorište.

Komad Simone Semenič “FAUSTUS” povezaće BDP sa SARTRom iz Sarajeva, Zetskim domom sa Cetinja, Međunarodnim teatarskim festivalom MESS u zajedničkoj produkciji nove predstave Tomija Janežiča. Čest gost domaćih scena poslednjih dvadesetak godina, Janežič potpisuje čak 6 režija u Beogradu i Novom Sadu. “Faustus” je istraživački, stvaralački projekat koji traje već godinu dana, a premijera je zakazana za sredinu aprila 2020. Janežič je jednom prilikom izjavio: “U pozorištu je najveći rizik, a verovatno i drskost kladiti se na potencijale glumčeve pris(ut)nosti ili možda preciznije – na visok stepen glumčeve spontanosti. Pri tome mislim na stvaralačku spontanost ili spontanu kreativnost, koju možemo sresti (ili bi trebalo) u pozorištu. Dramsko pozorište – neočekivano – (pre)retko računa na visok stepen glumčeve spontanosti”.

Treća koprodukcija povezuje Beogradsko dramsko pozorište, Gradsko pozorište Podgorica i „Grad teatar“ Budva. U pitanju je komad “ZELENA ČOJA MONTENEGRA” Mome Kapora, u režiji Nikite Milivojevića, planiran za kraj jula.

Na Maloj sceni “Predrag Pepi Laković” tokom 2020. Godine biće promovisane mlade rediteljske nade:
“JUGOJUGOSLAVIJA” naslov je autorskog projekta gosta iz Berlina, Bon Parka, čija je premijera najavljena za početak aprila. Jedan od najznačajnijih mladih, nemačkih, pozorišnih stvaralaca, Bon Park (1987) višestruko je nagrađivan autor – podjednako kao pisac i kao reditelj. Nedavno ga je pozorišni časopis Teatarhojte, u kategoriji „Mlade nade“ proglasio za najboljeg reditelja, a njegovu operu za mlade „Tri milijarde sestara“ za najbolju predstavu (P14 – Foksbine, Berlin; tekst i režija). Bio je gostujući reditelj u švajcarskom ZHdK-u i gost-student u produkcijama Franka Kastorfa, Vernera Šredera i Heiko Kalmbaha. Njegove predstave i drame izvode se u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Rusiji. Zanimljivo je da je Park 2008. godine upisao i studirao slavistiku na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, sa posebnim interesovanjem za srpski jezik i književnost. Više puta je posetio Beograd. Predstava, za koju i piše komad, baviće se Jugoslavijom, mogućnostima za ponovno ujedinjenje, izgubljeno kolektivno sećanje na divna, ali i problematična vremena zajedničkog života, iz vizure običnih ljudi u Srbiji, ali onako kako to stranac razume i doživljava.

Priča Rajnera Vernera Fasbindera “KIŠNE KAPI NA VRELOM KAMENjU” predstaviće nam domaćeg mladog reditelja koji izaziva veliku pozornost, o kome se mnogo priča – Juga Đorđevića, a projekat je planiran za jesen 2020. “Rajner Verner Fasbinder danas je istinitiji i provokativniji od vremena u kome je stvarao, a stvarao je u periodu velikih svetskih promena, revolucija i ratova. Ostao je upamćen kao autor koji je znao da u svojim radovima prepozna i anticipira probleme koji se često karakterišu kao tabu teme. Kako to da teme kao što su ksenofobija, seksualne slobode, bigoterija, malograđanština, homoseksulnost, danas sve više zavređuju pažnju u javnom diskursu?” zapisao je Đorđević.

Izvor: Beogradsko dramsko pozorište

Related posts

Leave a Comment