Remon Keno „Stilske vežbe“: Zašto je važno vežbati

Remon Keno (Raymond Queneau) 1947. napisao je Stilske vežbe. Delo bi u ovoj epohi lova na bestselere danas možda bilo shvaćeno kao neki prosečni kuvar ili uradi sam knjiiga, međutim neka činjenice kažu svoje. Prevođenjem Stilskih vežbi bavili su se veliki pisci, što govori o ozbiljnosti i težini ove „svešcice“. Za srpsko-hrvatsku verziju zaslužan je Kiš, čuveni Patrik Ouržednjik preveo ju je na češki, a njenim prevođenjem na italijanski bavio se ni manje ni više nego sam Umberto Eko. O univerzalnom značaju ove knjižice za pisce i one koji se tako osećaju govori podatak da se ona prevodi na razne jezike već 70 godina, Prvi prevod bio je, naravno, engleski iz 1958., a svoju pravu ekspanziju među manjim i neevropskim jezicima doživljava 90-ih godina. Najnoviji prevodi su 2016. izašli na hebrejskom i litvanskom, a postoje i oni na katalonskom, baskijskom pa čak i esperantu. Vežbe kakve je izvodio Keno i svako ko ga je prevodio nisu samo stilske, već i jezičke i retoričke, i treba ih izvoditi u stanju najslabije koncetracije a usavršavati u momentima pune budnosti. Evo skromnog doprinosa i plastičnog primera:

BELEŠKA

Jutros kad sam se probudila bolela me je glava. Shvatila sam da to mora biti zato jer je mama ostavila otvoren prozor nad mojim krevetom. Iz denvnog boravka čula se komšinica kako sa mojom babom već peti put ove nedelje priča o predsedniku. Prevrnula sam očima.

OLFAKTIVNO

Tog jutra koje je mirisalo blatom i kišom probulila sam se u mirisu vanile, bolela me je glava koja smrdi na duvan. Shvatila sam da to mora biti jer je moja mama, sva mirišljava na Šanel, ostavila prozor iznad mog kreveta otvoren. Iz dnevenog boravka koji oduvek miriši na Jugoslaviju, stare knjige i kafu, čula se pasuljiva komšinica kako sa mojom naftalinskom babom već pet put te vonjave nedelje priča o predsedniku (za kog ne znam kako miriše jer je uvek na TV-u). Osevtiši smrad te priče, prevrnula sam očima.

PROTIV-ISTINA

To veče sam zaspala. Osećala sam se dobro. Nisam shvatila zašto je tata zatvorio prostor ispod moje fotelje. Iz kupatila se čula rođaka iz Crne Gore kako šapuće sa mojim dedom po prvi put tog dana o nekom poštenom čoveku. Obradovala sam se.

ANIMIZAM

Jedno jutro jedna rasčupana kosa je ustala. Pretrpana glava je bolela. Izgužvana pidžama je shvatila da to mora biti jer je poslovna suknja ostavila otovren prozor iznad njenog kreveta. Iz dnevnog boravka se čulo kako jedan lakirani mini-val koj stanuje blizu priča sa probušenim džemperom već peti put te nedelje o debelim ustima u sakou. Nateklo lice je prevrnulo očima.

SLIKARSKI

Tog moneovskog jutra kad sam ustala glava me je munkovski bolela. Shvatila sam da to mora biti jer je moja đotovska mama ostavila otovren prozor nad mojim krevetom. Iz velaskezovsog dnevnog boravka čula sam kako komšinica brojgelovskih crta priča sa mojom rafaelovskom babom već peti put te šagalovske nedelje o pikasovskom predsedniku. Prevrnula sam mojim modiljanijevskim očima.

Autorka: Lena Malešev

Foto: Wikipedia

Related posts

Leave a Comment