„Suđaje“ u Kombinatu: Ko ti radi o glavi?

Produkcija: Tri groša

Da li ste već čuli za Kombinat Mikroteatar? Verovatno niste, jer je zavučeno alternativno mestašce pored kog nesvesno prolazite hodajući Glavnom ulicom u Zemunu. Ali zašto je šteta što niste već bili tamo? Na stranu to što je prethodna rečenica u maniru klasičnog klikbejt naslova, Kombinat Mikroteatar je mesto za koje treba znati, pa makar iz jednog jedinog razloga – u njemu se igra predstava Suđaje. A predstava Suđaje je komedija koja kvalitetom nadilazi mnoge igrane po renomiranim beogradskim pozornicama, sa mnogo većom publikom, budžetom i medijskom pažnjom. 

Za suđaje se zna ko su i šta su bile – tri sestre iz slovenske mitologije koje su određivale sudbinu svih ljudi odmah po rođenju. Ne treba ih mešati sa starogrčkim mojrama, jer iako su obavljale sličnu funkciju, naše boginje su ipak bile nosioci autentičnog slovenskog mentaliteta. Tri boginje sa improvizovane scene Kombinata (igraju ih Gala Šalipur, Hana Japundžić i Mirjana Jelić) jesu tri tipične Srpkinje sa tipičnim srpskim imenama, obučene u boje srpske trobojke, i na sve to, voze se prevoznim sredstvom nas smrtnika – železnicom Srbije koja, naravno, kasni. Naše tri boginje, po tekstu i u režiji Luke Kurjačkog, nikako nisu one kojima biste, kad bi izbor bio moguć, prepustili determinisanost svog života. I one će same priznati da nisu savršene – od raznih mutnih mesta naše istorije pa do toga da je Tesla morao čak u Ameriku da pobegne (jer jedna nasrtljiva boginja nije odolela harizmi genija), suđaje su nam daleko više štete nego koristi pričinjavale. Pa ipak, njihovo postojanje i delovanje je utešno, jer je nama smrtnicima znatno lakše da interpretiramo svoju istoriju kada shvatimo da su više sile za nju odgovorne. A i za naše promašene živote važi isto (šta ćeš, sudbina je takva). 

Pa ipak, kako to u pozorištu biva, jedan smrtnik (Vladimir Tešović) pobunio se protiv božanstva i ta pobuna je uspela (u životu ne funkcioniše, ne pokušavajte ovo kod kuće). Običan upravnik železničke stanice je odlučio da ne bude igračka više sile koja nastoji da ga iskoristi za svoje ciljeve (oh da, i višim silama smo potrebni mi smrtnici), da ne nasedne na ponuđenu direktorsku fotelju, da ne posustane pred pretnjama i da zapravo sam odluči šta će sa svojim životom da radi. Vlast je bila potpuno sluđena tim potezom. Rekoh vlast? Izvinjavam se, omaklo se, zna se ko nam kroji sudbinu, tri boginje svađalice što jedna drugoj podmeću nogu (tehnički, u ovom slučaju, koru banane).

Božanstva smo odavno detronizovali, na vladare se više ne gleda kao na reinkarnaciju bogova, a ipak, tipičan mali čovek ćuti, trpi i odbija da preuzme odgovornost. Čak je toliko lenj i da ode na izbore. 

Zašto rekoh na početku da su Suđaje komedija koja kvalitetom nadilazi neke veće produkcije? Neka ne bude da to tvrdim zbog glume koja je odlična i ni na tren ne liči na klasično preglumljivanje i karikiranje kakvo se može videti na mnogim scenama. Neka ne bude ni zbog kvalitetno napisanog teksta, jer mnogi su takvi, a predstave na kraju ispadnu loše. Pa ni zbog toga što su komedija koja je aktuelna i relevantna, jer to je već imperativ umetnosti danas. Suđaje su više od toga – one su istinski moderni teatar koji poziva na preduzimanje odgovornosti. Jedan smrtnik se pobunio protiv bogova, pokazao da je moguće i usadio u ostale seme revolucije. Jedan smrtnik je odbio da ćuti i trpi. Zato Suđaje i nisu komedija koju ćete gledati na sceni, recimo, Narodnog pozorišta. Suđaje neće dati sliku društva kroz katalog loših primera kojima ćemo se smejati, Suđaje će dati primer jednog običnog smrtnika, poput vas i mene, koji je uspeo ono što većina ne uspeva – da bude svoj čovek. 

Autorka: Silvia Ida Drndarski

Foto: Tri groša

Related posts

Leave a Comment