Pobednički filmovi ovogodišnjeg „Vizantropa“

U nedelju, 16.06. nakon četvorodnevnog programa završen je prvi festival angažovanog etnografskog filma „Vizantrop“.

Kategorije takmičarskog karaktera bile su „Zajedništvo i jednakost“ i „Studentski film“, a pored takmičarskih na festivalu su prikazivani filmovi i u okviru kategorija „Nematerijalno kulturno nasleđe“ i „Specijalni program“.

Prikazano je ukupno 28 filmova iz više od 15 zemalja sveta i održana su 3 predavanja sa temama angažovanog filma, antropološke fotografije i potencijala etno-filmskih festivala.

Glavnu nagradu u kategoriji „Jednakost i zajedništvo“ osvojila je Kristina Moderbaher sa filmom „Red Earth White Snow“ i ova autorka imaće priliku da bude jedna od predavača letnje Škole vizuelne antropologije (ŠVA) 2020. godine, uz obezbeđen smeštaj i honorar. Nagrada za „Studentski film“ pripala je Solomonu Mekenonu za film „Emails to My Little Sister“ i ovaj autor imaće priliku da učestvuje u letnjoj Školi vizuelne antropologije (ŠVA) 2020. godine uz plaćenu participaciju i troškove smeštaja.

Čestitke nagrađenim autorima!

Izveštaj žirija za glavnu kategoriju – „Zajedništvo i jednakost“: Žiri u sastavu Maša Seničić, Ivana Todorović i Ivan Đorđević doneo je odluku da u kategoriji „Zajedništvo i jednakost“ festivala Vizantrop nagradi film „Red Earth White Snow“ austrijske autorke Kristine Moderbaher, smatrajući da je u pitanju zaokruženo autorsko ostvarenje koje na promišljen način koristi privatno i etnološko istraživanje naspram arhivskog materijala sa snažnom političkom porukom. Priča predočena kroz prizmu ličnog odnosa između kćerke i oca suštinski preispituje veoma kompleksnu realnost u Bijafri, nigerijskoj pokrajini u kojoj je život i dalje definisan građanskim ratom završenim pre 50 godina. Autorka izuzetno vešto zaokružuje lični narativ i daleko širi kontekst kolonijalne i postkolonijalne dileme, preispitujući filantropska nastojanja belih ljudi u Africi i suštinsku, strukturalnu nepravdu koja se tamo odigravala, i još uvek odigrava.

„Odvedite me u svoju zemlju“ je rečenica koja ostaje urezana nakon gledanja filma, jezgrovito opisujući jedini mogući oblik dijaloga, koji je takođe smo prividan i definisan u davno ustanovljenom principu colonial gaze-a. Osim toga, autorkina dilema da li je moguće biti od pomoći a ne lišiti nekoga slobode nalazi se među ključnim pitanjima koja su ostavljena gledaocima nakon projekcije, a tiču se odnosa u raznovrsnim strukturama: od crkvenih do političkih. Kristina Moderbaher pokazala je distinktivno razumevanje sopstvene perspektive, kao i empatiju prema svim sagovornicima i njihovim pozicijama.

Njen filmski jezik je potpun, istovremeno nežan i hrabar, a u njemu su vidljivi teorijsko i audiovizuelno autorkino znanje, ali i vrsna radoznalost, neophodna za jedno ozbiljno antropološko vizuelno istraživanje.

Izveštaj žirija za kategoriju „Studentski film“: Žiri u sastavu Mikloš Barna-Lipkovski, Emilija Bošković i Ankit Bagchi doneo je odluku da u kategoriji „Studentski film“ nagradi film etiopljanskog autora Solomona Mekenona za film „Emails to my Little Sister“. Imajući u vidu kolonijalne odnose moći koji i danas oblikuju svet, bitno je prikazati živote onih koji žive u zemljama koje nisu centri moći. Film „Emails to my Little Sister“ uspeva da pokaže transnacionalan poredak u današnjem svetu, u kom ljudi često odlaze u inostranstvo da steknu bolje životne prilike, odnosno često putuju iz siromašnijih zemalja na Zapad – u Severnu Ameriku i Evropu – u zemlje koje su centri moći, ali koje takođe omogućavaju i eksploatišu neravnomernu raspodelu moći u svetu. Verujemo da ovaj film na prelep način prikazuje ove odnose moći i oslikava živote oblikovane ovim širim strukturama, posredstvom antropoloških metoda poput intervjua i posmatranja s učestvovanjem.

Ovaj film takođe postiže nešto što smatramo izuzetno teškim zadatkom u vizuelnoj antropologiji, a to je prikaz ujedno emske i etske perspektive, što znači da pored prikaza života i problema protagonista iz njihovih sopstvenih perspektiva, istovremeno pruža i analizu ovih pojava. Pored toga, smatramo da činjenica da je u pitanju jedna vrsta autoetnografije ovaj film čini još vrednijim, naročito posmatrano kroz prizmu pomenutih odnosa moći u svetu.

Imati „nativnu“ etnografiju u takvom svetu vrlo je bitna stvar, koja nam već sama po sebi pomaže da se borimo protiv dominantnih odnosa moći. Fenomenološki pristup pitanju rase i relaciono shvatanje identiteta implicirano u imejlovima veoma je zanimljivo i pruža gledaocima alate za promišljanje emske perspektive s kojom se susreću tokom čitavog filma.

Ovaj film je takođe vizuelno impresivan, prelepih kadrova i odlično montiran. Istovremeno, svaki kadar je vrlo dobro promišljen, što omogućava filmu da nas sa svakim minutom sve više upozna sa kulturom koju opisuje. Zahvaljujući tom svojstvu, ovaj film uspeva da prikaže kulturu koja nam može biti veoma strana ali na takav način da je ne egzotizuje i ne reifikuje.

Organizatori festivala – Relja Pekić, Nina Mladenović i Anđela Dostanić, zahvaljuju se UK „Stari grad“, „Centru za vizuelnu antropologiju – VAC“ i svim volonterima koji su pomagali u pripremi festivalskih dešavanja. Kolektiv „Vizantrop“ sačinjen je od etnologa i antropologa iz Beograda i Zagreba i podstiče razvoj interdisciplinarnog angažmana autora i istraživača koji teže društvenoj promeni i ostvarivanju transkulturalnog dijaloga. Pored filmskog festivala aktivnosti kolektiva su i objavljivanje onlajn časopisa, organizovanje filmskih večeri, panela i filmskih radionica.

Izvor: Kolektiv „Vizantrop“

Related posts

Leave a Comment