„Usta puna zemlje“ i „Smrt gospodina Goluže“ B. Šćepanovića u „Dereti“

Već prve stranice romana Usta puna zemlje, gde Šćepanović ocrtava konture neizlečivo bolesnog čoveka koji odlazi u zavičaj da bi dočekao smrt, ukazuju na dramatičnost i tegobu koja će se nadviti nad njim tokom čitavog dela. Agonija neumitnog kraja navodi misli ka oduzimanju sopstvenog života. Usta puna zemlje možemo čitati sa istim onim čitalačkim zadovoljstvima i zanosima koji se mogu sresti kako kod Borhesa, tako i kod Huana Rulfa. Delo magijski obavija stvarnost jednog čoveka, njegovu unutrašnju nadmoć i pobedu nad grupom progonitelja. U završnoj sceni shvatamo da onoliko koliko je protagonista živeo ideju samoubistva, što je više flertovao sa smrću, više ju je doticao, više joj se udvarao i sanjao o izbavljenju.

Takva kompozicija večitih životnih kontrasta i unutrašnjih preispitivanja poslužila je Šćepanoviću da napiše ovo ingeniozno delo o dva smisla čovekovog postojanja u uslovljenim predvorjima pakla i raja…

U antologiju svetske književnosti, koju je objavila Francuska enciklopedija pod naslovom Idealna biblioteka, među 700 knjiga svih vremena – od Gilgameša, Homera I Biblije do današnjih dana – uvršten je i Šćepanovićev roman Usta puna zemlje koji je dosad preveden na preko 30 jezika i doživeo mnogobrojna izdanja u svetu (na francuskom 23, na grčkom 9 i više izdanja u Americi, Rusiji, Japanu). Ovaj roman, za koji je Šćepanović dobio Oktobarsku nagradu Beograda, prodat je u više od 100 000 primeraka.

Kroz novelu Smrt gospodina Goluže Šćepanović je ispričao još jednu bizarnu priču u kojoj glavni junak dolazi u gradić na moru i gde, gotovo groteskno, najavljuje svoje skorašnje samoubistvo. Ova priča inicira mnoga pitanja koja, vrlo često, nemaju prave odgovore. Glavni junak se sve vreme bori sa unutrašnjim sukobima najmračnijih misli i povremenih prosjaja kroz koje je hodao po nevidljivoj liniji hada koja mu je sa jedne strane donosila zavodljivu privlačnost smrti, a s druge strane neko neobjašnjivo blagostanje. Smrt gospodina Goluže uvrštena je u antologiju Moderne evropske novele (izbor Pitera Braska) u Danskoj, kao i u Antologiju svetskih priča (izbor Čarlsa Angofa) I Antologiju slovenskih književnosti u Americi.

* * *

„Tvorac neverovatnih novela, srpski pisac Branimir Šćepanović baca katedralsku svetlost na glib ljudske duše… Podignut na rang amblemskog heroja, gospodin Goluža će uživati gostoprimstvo svih, uključujući i ljubav meštanki. Dugo.

Sve dok varošani, postavši skeptični, ne zatraže od njega obećano i toliko očekivano samoubistvo… Ova novela funkcioniše božanski, a sama finalna scena – kad njen junak skače sa mosta – ledi krv.“ Le Matricule des Anges, Pariz

„Knjiga Usta puna zemlje čisto је remek-delo! To je veličanstvena poema životu… Roman koji se svojom dubinom, veličinom teme i lepotom reči uzdiže do nivoa najvećih književnih dela.“ Le Magazine Littéraire, Pariz

„Ovom knjigom, koja je Šćepanovićev Starac i more, uvek će moći da se ponosi naša savremena književnost.“ Politika

„Veliki, veliki spomenik književnosti!“ Le Matricule des Anges, Pariz

Izvor: Dereta

Related posts

Leave a Comment