Francuski klasici u izboru direktora FCS Bojana Jevtića

FILMSKI CIKLUS

Moj izbor: Boban Jevtić

Muzej Jugoslovenske kinoteke, Kosovska 11 / Od 22. do 24. marta 2019.

Za program Moj izbor direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić odabrao je francuske klasike zbog, kako je izjavio za časopis „Kinoteka“, Meseca frankofonije, ali i zato što „voli taj spoj ležernosti i intelektualizma, humora i pretencioznosti“.

Na njegovoj listi, koja se prikazuje od 22. do 24. marta su „Oči bez lica“ (Les yeux sans visage, 1960) Žorža Franžija, „Neobična banda“ (Bande à part, 1964) Žan Lik Godara, „Samuraj“ (Le samouraï, 1967) Žan Pjer Melvila, „Prekid“ (La rupture, 1970) Kloda Šabrola…

U intervjuu za Kinoteku Jevtić je kao svog miljenika izdvojio Kloda Šabrola. „Njegovi filmovi su mi bliski kako po temama tako i po preciznom stilu. Uporedio bih ga s Balzakom, dakle to je autor koji kroz sve svoje filmove, a ima ih poprilično, pokušava da shvati način funkcionisanja društvenog mehanizma u svoj njegovoj kompleksnosti i naše mesto u njemu. I to radi s puno humora, sa stilom i toplinom, ali i uz duboko razumevanje ljudskih nagona, strasti i dilema. Ali od svih filmova s liste možda najviše volim „Gospođice iz Rošfora“, to je čist filmski hedonizam”, izjavio je Jevtić.

Petak, 22. 3.

17.30 OČI BEZ LICA (FR, 1960)
Les yeux sans visage
Uloge: Pjer Braser (Pierre Brasseur), Alida Vali (Alida Valli)
Režija: Žorž Franži (Georges Franju)

20.00 ŽIDEKS (FR/IT, 1963)
Judex
Uloge: Čening Polok (Channing Pollock), Fransin Berže (Francine Bergé)
Režija: Žorž Franži (Georges Franju)

Subota, 23. 3.

17.00 ŽIVETI ŽIVOT (FR, 1962)
Vivre sa vie: Film endouze tableaux
Uloge: Ana Karina (Anna Karina), Sadi Rebo (Sady Rebbot)
Režija: Žan Lik Godar (Jean-Luc Godard)

19.00 NEOBIČNA BANDA (FR, 1964)
Bande à part
Uloge: Ana Karina (Anna Karina), Danijel Žirar (Danièle Girard)
Režija: Žan Lik Godar (Jean-Luc Godard)

21.00 SAMURAJ (FR/IT, 1967)
Le samouraï
Uloge: Alen Delon (Alain Delon), Natali Delon (Natalie Delon)
Režija: Žan Pjer Melvil (Jean-Pierre Melville)

Nedelja, 24. 3.

17.00 ŠERBURSKI KIŠOBRANI (FR/SRN, 1964)
Les parapluies de Cherbourg
Uloge: Katrin Denev (Catherine Deneuve), Nino Kastelnuovo (Nino Castelnuovo)
Režija: Žak Demi (Jacques Demy)

19.00 GOSPOĐICE IZ ROŠFORA (FR, 1967)
Les demoiselles de Rochefort
Uloge: Katrin Denev (Catherine Deneuve), Džordž Čakiris (George Chakiris)
Režija: Žak Demi (Jacques Demy)

21.00 PREKID (FR, 1970)
La rupture
Uloge: Stefani Odran (Stéphane Audran), Žan Pjer Kasel (Jean-Pierre Cassel)
Režija: Klod Šabrol (Claude Chabrol)

Moj izbor – Boban Jevtić

Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić predstavlja u programu „Moj izbor” neka od remek-dela francuske kinematografije. U intervjuu za „Kinoteku” izjavio je da je vezan za francusku kulturu i da voli „taj spoj ležernosti i intelektualizma, humora i pretencioznosti”, govorio je o svom omiljenom autoru Šabrolu, kao i o bilateralnom sporazumu o saradnji srpskih i francuskih sineasta i o ulozi filmskih arhiva, među kojima, kako je ocenio, Jugoslovenska kinoteka spada u sam evropski, pa i svetski vrh.

Odabrali ste da posetiocima Muzeja kinoteke skrenete pažnju na francusku kinematografiju iz šezdesetih godina 20. veka. Šta je bio glavni razlog za takvu odluku?
– Mart je mesec frankofonije svuda u svetu, pa sam mislio da je prigodno da u njemu pogledamo i neka od remek-dela te velike kinematografije. Naravno, ja sam i intimno vezan za tu zemlju, njenu kulturu i posebno za kinematografiju. Volim taj spoj ležernosti i intelektualizma, humora i pretencioznosti. Filmovi na mojoj listi ujedno su i ostvarenja koja su zaista pomerila određene granice u vreme kada su nastala, a i danas deluju podjednako sveže i originalno.

Uz filmove slavnih autora Godara ili Šabrola uvrstili ste i dela široj publici manje poznatih reditelja, poput Žorža Franžija. Ko je vaš miljenik među njima?
– Verovatno Šabrol, njegovi filmovi su mi bliski kako po temama tako i po preciznom stilu. Uporedio bih ga s Balzakom, dakle to je autor koji u svim svojim filmovima, a ima ih poprilično, pokušava da shvati način funkcionisanja društvenog mehanizma u svoj njegovoj kompleksnosti i naše mesto u njemu. I to radi s mnogo humora, sa stilom i toplinom, ali i uz duboko razumevanje ljudskih nagona, strasti i dilema. Ali od svih filmova s liste možda najviše volim Gospođice iz Rošefora, to je čist filmski hedonizam!

Ima li u savremenoj francuskoj produkciji tragova čuvenog novog talasa koji je svojevremeno promenio tok filmske umetnosti?
– Možda, pre svega, u tome što Francuska i dalje ostaje avangardna kada je izbor tema u pitanju. Tu još uvek znaju da iznenade i da otvore nove puteve.

Da je lista za program „Moj izbor” mogla da bude duža, u kom bi pravcu išle vaše preporuke? Koji stil ili žanr preferirate?
– Sigurno bi bilo dosta klasičnog američkog, japanskog ili italijanskog filma. Lista je beskonačna. Na mene su, inače, uticali i art haus filmovi, kao i čista komercijala. Veoma volim naučnu fantastiku, na primer.

Na mestu direktora Filmskog centra Srbije u prilici ste da doprinesete razvoju francusko-srpskih filmskih veza. Koje su aktuelne aktivnosti na tom planu?
– Trenutno zajedno s Ministarstvom kulture i informisanja radimo na finiširanju bilateralnog sporazuma između dve zemlje koji će nam omogućiti posebne pogodnosti u saradnji s najvažnijom evropskom kinematografskom industrijom.

Angažovani ste i kao scenarista popularnih TV serija, ali od Četvrtog čoveka (2007) niste pisali za igrani film. Ako zbog funkcije u FCS-u sada ne biste ni mogli da konkurišete s novim projektom, da li radite na nekom scenariju za svoju dušu?
– Nažalost, nije bilo vremena za tako nešto, ovaj posao zahteva mnogo vremena i mnogo fokusiranosti. Ali kako sam pri kraju svog mandata, uskoro će i za to valjda biti vremena.

Koliko stižete da pratite programe Jugoslovenske kinoteke i šta je, prema vašem mišljenju, uloga filmskog arhiva u današnjoj poplavi vizuelnih sadržaja na mnoštvu platformi koje nam nude nove tehnologije?
– U svakom slučaju, ako ne stižem da ispratim programe, trudim se barem da budem obavešten o njima. Poplava vizuelnih sadržaja upravo daje veći značaj filmskim arhivima, koji nužno u svoj rad moraju da unesu kriterijume i pravila koja se zasnivaju na univerzalnim vrednostima. Osim toga što nam omogućavaju da bolje upoznamo našu prošlost, a preko nje i sebe same, filmski arhivi su i neiscrpni izvori zadovoljstva i inspiracije. Drago mi je što u našoj zemlji imamo jedan takav arhiv koji zasigurno spada u sam evropski, pa i svetski vrh.

Zorica Dimitrijević

Izvor: Jugoslovenska kinoteka

Related posts

Leave a Comment