Sećanje na Alberta Finija u Jugoslovenskoj kinoteci

Muzej Jugoslovenske kinoteke, Kosovska 11 / Petak, 8. mart 2019.

Petak, 8. 3.

17.00 SUBOTOM UVEČE, NEDELjOM UJUTRO (VB, 1960)
Saturday Night and Sunday Morning
Uloge: Albert Fini (Albert Finney), Širli En Fild (Shirley Anne Field)
Režija: Karel Rajs (Karel Reisz)

19.00 ČARLI BABLS (VB, 1967)
Charlie Bubbles
Uloge: Albert Fini (Albert Finney), Kolin Blejkli (Colin Blakely)
Režija: Albert Fini (Albert Finney)

21.00 GARDEROBER (VB, 1983)
The Dresser
Uloge: Albert Fini (Albert Finney), Tom Kortni (Tom Courtenay)
Režija: Piter Jejts (Peter Yates)

SEĆANjE NA… ALBERT FINI
„Znak pitanja je važan aspekt života.”
Albert Fini

Rođen u Salfordu 1936. godine, mladi Albert nije bio naročito dobar učenik. Pao je iz svih predmeta u srednjoj školi, ali zato je imao petnaest glavnih uloga u školskim predstavama. Time je sebi obezbedio odlazak u London da studira glumu u klasi s Piterom O’Tulom, Tomom Kortijem, Frankom Filnejom, Džonom Strajdom i Brajanom Bredfordom. Dok je još bio student, primetio ga je pozorišni kritičar Kenet Tajnan, koji ga je nazvao „tinjajućim mladim Spenserom Trejsijem”. Nakon toga usledio je vrtoglavi uspon, a s njim i uloge: Brut, Henrik Peti, Magbet.
Tokom cele karijere Fini je šetao između filma i pozorišta. Pre nego što će tumačiti sina Lorensa Olivijea u Zabavljaču (The Entertainer, 1960) Tonija Ričardsona, provešće četiri godine na televiziji kao sporedni glumac. Prvu veliku ulogu daje mu Karel Rajs u filmu Subotom uveče, nedeljom ujutro (Saturday Night and Sunday Morning, 1960), u kome igra Artura Stentona, pripadnika radničke klase. Mnogi su to ostvarenje proglasili najubedljivijom britanskom dramom koja se bavi „gnevnim mladim ljudima” i spada u jedan od prvih autentičnih portreta radne omladine. Svojim nestašnim stavom i neospornom harizmom, Fini kao da govori u ime svoje generacije kada kaže: „Ja sam samo za dobar provod. Ostalo je propaganda.” Zajedno sa savremenicima Piterom O’Tulom, Ričardom Bartonom i Ričardom Harisom pomogao je da se definiše period u kome se granice kulture u Velikoj Britaniji pomeraju i postaju deo novog britanskog talasa u filmu koji je hteo da se otrese sada već dosadnog i gromoglasnog pristupa drami kakav su popularizovali Lorens Olivije i Džon Gilgud.
Prvu od pet nominacija za Oskar dobija za ulogu u filmu Tom Džons (1963) Tonija Ričardsona. Ona ga je napravila internacionalnom zvezdom, ali on sam nije voleo toliku pažnju i uvek se plašio slave, te je zbog toga godinu dana ranije odbio Dejvida Lina, koji je hteo da ga angažuje za film Lorens od Arabije (Lawrence of Arabia, 1962). Posle ostvarenja Noć mora pasti (Night Must Fall, 1964) Karela Rajsa, u kome se prvi put oprobao i kao producent, osniva kuću Memorial Films zajedno s Majklom Medvinom. Koproducirao je nasilnu školsku satiru Lindsija Andersona Kad bi (If…, 1968). Obezbedio je pare za prvenac Majka Lija Bleak Moments (1971). Producirao je i glumio u filmskom debiju Stivena Frirsa Šunjalo (Gumshoe, 1971), omažu film noaru. Jedini bioskopski film koji je potpisao kao reditelj jeste Čarli Babls (Charlie Bubbles, 1967), u kome glumi poznatog oženjenog pisca poreklom iz radničke klase koji ima ljubavnu aferu. Drugi put za Oskar je nominovan za ulogu Herkula Poaroa u ekranizaciji dela Agate Kristi Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express, 1974) Sidnija Lameta. Odbija da nastavi da igra čuvenog detektiva i Poaroa prepušta Piteru Justinovu u Smrti na Nilu (Death on the Nile, 1978) Džona Gilermina. U drugoj polovini sedamdesetih potpuno se posvećuje pozorištu i pojavljuje se samo u jednom filmu, Dvoboj do istrebljenja (The Duellists, 1977) Ridlija Skota. Novu deceniju počinje hororom (Wolfen, 1981) Majkla Vodlija i SF dramom Lepotica (Looker, 1981) Majkla Krajtona. Najsiroviju ulogu ostvario je kao muž Dajane Kiton u Pucnju u mesec (Shoot the Moon, 1982) Alana Parkera. Te iste godine obrijao je glavu da bi bio Dedi Varbak u Eni (Annie, 1982) Džona Hjustona. Za ulogu u adaptaciji drame Ronalda Hauarda Garderober (The Dresser, 1983) Pitera Jejtsa dobija treću nominaciju za Oskar. Sledeće godine za portret konzula alkoholičara u filmu Ispod vulkana (Under the Volcano, 1984) Džona Hjustona stiže još jedna nominacija za tu nagradu. Do kraja decenije igraće samo u filmu Orphans (1987) Alana Dž. Pakule. Još jedan vrhunac u karijeri dostiže kao tvrdoglavi velikodušni mafijaški šef u Milerovom raskršću (Miller’s Crossing, 1990) braće Koen. Značajniji filmovi koje je snimio devedesetih jesu The Browning Version (1994) Majka Figisa i Washington Square (1997) Agnješke Holand (Agnieszka Holland). Za ulogu šefa Džulije Roberts u ostvarenju Erin Brokovič (Erin Brockovich, 2000) dobija poslednju nominaciju za Oskar. Kod Tima Bartona prvo će igrati umirućeg oca u Krupnoj ribi (Big Fish, 2003), a potom pozajmljuje glas u njegovom animiranom filmu Ukleta nevesta (Corpse Bride, 2005). Dobiće manju ulogu u franšizi Born kao neetični doktor u Bornovom ultimatumu (The Bourne Ultimatum, 2007) Pola Gringrasa i Bornovom nasleđu (The Bourne Legacy, 2012) Tonija Gilroja. Karijeru će završiti kao surogat otac Džejmsa Bonda u Skajfolu (Skyfall, 2012) Sema Mendesa.
Nenad Bekvalac

Izvor: Jugoslovenska kinoteka

Related posts

Leave a Comment