Trideset godina Bitef teatra i predstava M.I.R.A u režiji Andraša Urban

Povodom obeležavanja 30 godina rada Bitef teatra u martu mesecu prilažemo vam više informacija o programu proslave i predstavi M.I.R.A, u režiji  Andraša Urbana, posvećenoj životu i radu osnivača Bitef teatra – Miri Trailović. Premijera predstave M.I.R.A biće uzvedena na dan proslave rođendana Bitef teatra 3. marta.  

Pored premijere predstave M.I.R.A,  trideseti rođendan Bitef teatra u martu mesecu biće obeležen sledećim segmentima:

  1. Tridesetočasovni multimedijalni događaj – izloženi teatar – izložba u teatru I DALJE U ZAVERI sa pozorišnim duhom (11-12. mart ): podsećanje na  bogati rad Bitef teatra od svojih početaka do današnjeg dana

2. Gostovanje pozorišta Kostolanji Deže iz Subotice sa predstavom  „U ime boga“, u režiji Andraša Urbana 

3. Filozofski salon: predavanje i predstavljanje leksikona ,,Moj abecedarijum pozorišta” (Mein ABC des Theaters svetski poznatog reditelja i osnivača Teatra na Ruru (Theater an der Ruhr) Roberta Čulia (Roberto Ciulli)), 1. aprila u Bitef teatru. Roberto Čuli je dugogodišnji prijatelj Bitefa i njegovih osnivača, koji je učestvovao  sa sedam predstava na Bitefu,  a u godini osnivanja teatra njegove dve predstave osvojile su sve nagrade 23. Bitefa.

Premijera

3. mart u 20h, Bitef teatar

M.I.R.A

Režija: Andraš Urban

Dramaturškinja:Vedrana Božinović

Muzika: Irena Popović

Igraju: Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić.

Kostim: Marina Sremac

Bitef teatar ove godine obeležava 30 godina pozorišnog trajanja. Trideset godina sprovođenja statutarnog i umetničkog koncepta osnivačice gospođe Mire Trailović. NJena vizija utemeljena je na novom, naprednom i eksperimentalnom viđenju pozorišta – u njegovom sadržajnom i formalnom smislu. Po ugledu na Bitef festival, koji je narastao u instituciju od globalnog kulturnog značaja u kontekstu Evrope i sveta, osnovala je pozorište koje će u svoj svojoj žanrovskoj raznolikosti pratiti puls Bitefa, biti nastavljač festivalskih tekovina kroz sezonu.

Veza Bitefa i Bitef teatra je organska i željena. Da bi na nju ukazali i primerom, dovoljno je zaroniti u istraživanje lika i dela osnivačice, te skrojiti umetničko delo – predstavu – koja ovaj međuzavisni odnos opisuje, problematizuje i analizira. Ova umetnička kreacija, planirana na sam dan rođendana Bitef teatra, 3. marta, u inicijalnom motivu ima želju ne samo da se poklonimo senima osnivačice, već i da sagledamo istorijski i socijalni kontekst u kome Bitef teatar nastaje i razvija svoju umetničku praksu. Portret Teatra je portret vremena u kom je teatar nastajao, a u odnosu na savremene pozorišne tekovine i njihovo implementiranje u našu kulturnu sredinu. Na mapi najhrabrijih umetničkih učinaka, najveći pozorišni iskorak u domaćoj sredini, napravio je upravo Bitef. Bitef teatar postao je bunker inovativnog i savremenog i istraživačkog pozorišta, u borbi za savremene umetničke tokove, a protiv palanačke učmalosti socijalnih gibanja. Borba Mire Trailović za Bitef i Bitef teatar, njena su borba za najbolje u umetničkom i funkcionalnom smislu – najsavremenije. Ona sama prava je narodna heroina fronta novuima u savremenoj pozorišnoj istoriji.

Predstavu M.I.R.A režira Andraš Urban, vodeći regionalni reditelj. U predstavi učestvuje 6 izvođača, 5 glumica i 1 muzičar. Naslovnu ulogu igra Mirjana Karanović. U ostalim ulogama su: Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić.  Dramaturškinja predstave Vedrana Božinović, gradi matricu komada na dokumentarnoj građi o nastanku Bitef teatra, te ispituje lokalnu zajednicu u odnosu na ovu umetničku pojavu. Preispitivanjem građe kroz proces radioničarskog rada sa učesnicima, u rediteljskoj strukturi Urbana, nastaće izvođačka i dijaloška matrica predstave. Muziku komponuje Irena Popović – niz numera koje izvode glumice, a koje su sadržajno izvedene iz procesa istraživanja – Bitef i Bitef teatar u konstantnom dijalogu sa društvom. Problematizacija avangardnog, eksperimentalnog i novog u umetnosti, te njeno apliciranje na polje različitih konzumera umetničkog proizvoda, bitna je tematska i problemska kategorija ove predstave. Kostim radi Marina Sremac.

Biografija Mire Trailović – radna i umetnička – biće tretirane kao važan kohezivan te eksplikativan faktor u tretmanu problema nastajanja i kohezije novopozorišnog izraza i njegove društvene namene. Kroz analizu društvenih i političkih procesa kroz 30 godina trajanja Teatra, predstava će pokušati da dokuči kakvoću i pravilnost razvoja nove i napredne umetnosti, u svom stalnom i iznova potvrđivanju i samodefinisanju.

„Kada prvi građanin našeg grada, otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna.“   Mira Trailović

Bitef teatar trideset godina prati viziju osnivačice, Mire Trailović, Gospođe iz Velikog Sveta, kako ju je nazvao u svojoj izvanrednoj biografskoj studiji,  Feliks Pašić. Viziji naprednog, pozorišno novog, istraživačkog. Braneći mogućnost drugačijeg, avangardnog u svakom savremeno istorijskom trenutku, u odnosu na svaku ideološku trenutnu zadatost društva. Otimajući se od učmalih standarda palanačkog koncepta teatra. Sprovodeći ideju živog i polemičkog, društveno angažovanog teatra. Teatra foruma, teatra razgovora, inverzivnog teatra, teatra zajednice. Ovogodišnji rođendan posvećujemo osnivačici. Njenoj zaveri sa duhom pozorišta koja traje već trideset godina. Gospođe koja je postavila temelje svega inovativnog i plemenitog na polju definisanja pozorišta – sudara različitih jezika i teza, etika i estetika. Slobodno pozorište, pozorište koje služi slobodi. Oslobođeno mejnstrim stegama. Hrabro pozorište. Zagledano u sebe, u zajednicu i u svet. U stalnom kontaktu sa svetskim teatrom. Uvek prateći savremena teatarska gibanja pozorišnih istraživača i inovatora.

Umetnički koncept i statut Bitef teatra, zapravo su visok zahtev i mnogo pitanja gospođe Mire Trailović. O prirodi pozorišta kao prirodi života. O životu u umetnosti i umetnosti života.  Odgovarajući stalno ponovo i iznova na njena sadržajne i formalne zahteve, pokušavamo da odbranimo prostor slobode, koji je oslobodila borbom za savremenu pozorišnu umetnost.

Jelena Bogavac,

rediteljka i urednica repertoara Bitef teatra

Robeto Ćuli (Roberto Ciulli) i njegov abecedarijum pozorišta u Bitef teatru


foto : Andreas Kohring
Robero Ćuli (glavna uloga u predstavi ,,Mali princ”)


 

Povodom obeležava trideset godina rada Bitef teatra u martu mesecu, jedan od najznačajnijih, ali i najprovokativnijih reditelja našeg vremena Roberto Ćuli dolazi u Beograd, kada će predstaviti svoj leksikon ,,Moj abecedarijum pozorišta” (“Mein ABC des Theaters), 1. aprila u Bitef teatru.

Kosmopolita italijanskog porekla, koji od 60-tih živi u Nemačkoj, gde je radio kao pozorišni reditelj u Gotingenu, Kelnu, Berlinu, Minhenu, Hamburgu, Diseldorfu, Madridu, Istanbulu i Teheranu, a kao direktor vodio Šaušpil Keln. 1980 godine osnovao je Teater na Ruru  zajedno sa dramaturgom Helmutom Šaferom i scenografom Gralf-Edzard Haben u  Milhajmu, nekadašnjem industrijskom gradu od koga je napravio značajnu tačku na teatarskoj mapi sveta.

Miljenik beogradske pozorišne publike, čije predstave su na 13,14,17, 23 i 31. Bitefu osvajale  Bitefove, nagrade publike i nagrade lista Politika, ne propušta priliku da istakne značaj godina koje su “pripadale” Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, Bitefa pre raspada Jugoslavije kao najboljeg festivala na svetu koji je suštinski uticao na rad Teatra na reci Rur, kao i  tadašnje beogradske inteligencije.

,,Šta smo tamo upoznali i doživeli, te susrete i razgovore, kako smo bili primljeni, kako su o nama pisali, sve to nam je dalo snagu da nastavimo da radimo”. R. Ćuli

Filozof po obrazovanju, zagovornik je umetnosti improvizacije, kao osnovne ljudske slobode, revoltirano opredeljen protiv realističkog prikazivanja i negujući ideju o gledaocu kao aktivnom učesniku koji intelektualno učestvuje u predstavi pokušavajući istovremeno da pronadje alternativnu stranu stvari.

Pozorište je prostor slobodne izvođačke prakse, kao i mesto dijaloga i instrument za promenu sveta. Za pionirski angažman u internacionalizaciji kao osnovnom principu savremenog pozorišnog rada dobio je veliko priznanje, posebno za svoj interkulturalni ,,Put svile” sa pozorišnim kućama u Centralnoj Aziji.

U godini osnivanja Bitef teatra, na 23. Bitefu njegova predstava ,,Kaspar” je bila apsolutni pobednik festivala. 30 godina kasnije, Roberto Ćuli će kao rođendanski poklon teatru predstaviti ,,Moj abecedarijum pozorišta”, u završnici proslave.

AUTOR

“Za produkciju pozorišta potrebna su četiri autora, a prvi autor je autor teksta. Drugi autor je reditelj i njegovo umetničko osoblje. Treći autor je glumac kao glumac. Četvrti autor je gledalac. On odlučuje šta vidi. Njegov izbor zavisi od mnogih faktora. Jedno izvođenje proizvodi onoliko predstava koliko ima publike. Publika nije homogena publika. Pozorište diže publiku. Ovo je jedna od njegovih osnovnih dužnosti. “ Iz teksta Roberto Ćuli  ,,Moj abecedarijum pozorišta”:

tekst pripremila: Vesna Bogunović

Trideset godina Bitef teatra

tridesetočasovni multimedijalni događaj – izloženi teatar – izložba u teatru

I DALJE U ZAVERI

sa pozorišnim duhom

Beograd, 11-12. mart 2019. godine

Teatar na Skveru Mire Trailović, jedna je od ključnih tekovina Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala – BITEF-a. Nastao na inicijativu Mire Trailović, u vrlo specifičnom, burnom  i deli­katnom periodu, svečano je otvoren 3. marta 1989. godine multimedijalnim događajem „Rađanje pozorišta”. Kao najmlađe beogradsko pozorište „koje misli, govori i sporazumeva se jezikom budućnosti“ od nastanka okuplja različite pozorišne grupe, trupe i umetnike kako iz institucionalne, tako i sa alternativne teatarske scene koji deluju u teatru i na pozornici neobične arhitekture koristeći multi-medijske načine izražavanja, s jednim od najvažnijih ciljeva – da podstaknu individualno učestvovanje pojedinca i njegov lični izbor.

Kratko vođenje kroz multimedijalni događaj

„Kada prvi građanin našeg grada, otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna.“

U rečima upućenim mladosti kojim se u svom govoru Mira Trailović obratila kao naslednicima i daljim radnicima na razvijanju ideja koje su je dovele na Skver, Bitef teatar nalazi polazište za ovaj multimedijalni događaj. Sledeći upravo te ideje, prirodno su se nametnule tri celine prikazane kroz različite segmente i medije: Mira Trailović i koncept Teatra, njegovo predstavljanje javnosti kroz svečanost otvaranja, a potom i sprovođenje tokom trideset godina kroz različita tumačenja i primenjujući široki spektar svojih programskih delatnosti – od tzv. tradicionalne do novih umetničkih vrsta, praksi i procesa. 

Koristeći različita sredstva, a u duhu koncepta koji opstaje u Bitef teatru već trideset godina, pomenute celine biće predstavljene pored grafički oblikovanih panela, svetlosnim instalacijama, audio i video prilozima postavljenim na sceni i u drugim prostorima zgrade. U okviru celine posvećene produkcijama, pored fotodokumentacije i video materijala, pažnja je skrenuta i na segmente koji su često zapostavljeni poput plakata i drugih formi iz domena primenjenih umetnosti. Poseban prostor i tretman dobila je muzika koja je od početka bila prisutna kao neodvojivi deo teatra, a sada dostupna i van samog izvođenja predstave. Kuriozitet, a možda i glavni razlog za višestruku definiciju, je segment sa živim delom postavke u kome će poput eksponata kroz performativni čin biti izloženi/predstavljeni zaposleni i saradnici Bitef teatra.

Autorke izložbe:  Vesna Bogunović i Jelena Stojanović

Izvor: Biteg teatar

Related posts

Leave a Comment