Novi broj „Kinoteke“ posvećen Makavejevu

Februarski broj časopisa „Kinoteka“ znatnim delom je posvećen filmskom velikanu Dušanu Makavejevu, koji je preminuo krajem januara. Ovo izdanje donosi i intervju sa rediteljem Goranom Radovanovićem o njegovom novom filmu, zatim sa argentinskim rediteljem Luisom Ortegom i glumcima iz njegovog filma „Crni anđeo“, kao i sa novinarem i piscem Brankom Rosićem koji je sastavio listu za program „Moj izbor“.

Tu su i tekstovi uz ciklus Velikani svetskog filma – o Stivu Mekvinu i Dariju Arđentu, nastavak feljtona Crni film, analiza fenomena savremenih TV serija…

Na naslovnoj stranici objavljen je portret Makavejeva, uz potpis „Fenomen Makavejev“, a na unutrašnjim stranama veći broj fotografija, među kojima i sa snimanja čuvenog „WR: Misterije organizma“. Zadnju koricu krasi plakat predstojećeg, 47. Festa, čiji je vizuelni identitet inspirisan delom Makavejeva, sa sloganom „Bez zaštite“.

Rubrika „In memoriam“ podseća na biografiju i filmografiju ovog izuzetnog stvaraoca. Sledi rubrika Iz ličnog ugla s tekstom reditelja Milutina Petrovića pod naslovom „Hvala, Mak“.
Pišući o filmskom rukopisu Makavejeva, Petrović konstatuje: „Kada je SFR Jugoslaviji nos izrastao sa strane, Dušan je morao da smisli te nove rezove da bi nacrtao to što vidi. Tim novim jezikom postavljala su se pitanja oštra kao apsurd i gorka kao cinizam: ima li sloboda granice i ko su carinici, šta je ovovekovno dobro, a šta večno zlo?“.
„A Mak je DNK našeg filma. Šta god planirao, na koga god se ložio, kod nas filmadžija kad god spojiš dva kadra na dobar način, to će ličiti na Maka“, ističe Petrović. On takođe postavlja pitanje „ko je još sem Maka stao na crtu i pljunuo smrtonosno opasnog maršala, ali i koka-kolu?“.

U tom duhu je i citat Makavejeva, štampan na celoj stranici: “Moja nekadašnja zemlja tvrdila je za sebe da je društveni eksperiment; a više je ličila na kombinaciju zatvora i cirkusa”.
Sticajem okolnosti reditelj Goran Radovanović je nekoliko dana pre vesti o smrti Makavejeva dao intervju za Kinoteku o svom novom dokumentarnom filmu „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“, koji je istovremeno omaž njegovom omiljenom reditelju i analiza titoizma. Okosnicu čini audio snimak javne diskusije o filmu „WR: Misterije organizm“a, održane u novosadskom bioskopu Arena 1971. godine.
Na pitanje šta posebno ceni kod Makavejeva – originalni stil, subverzivne ideje, beskompromisan autorski stav…, Radovanović kaže da je kod Makavejeva „sve to – jedno, sve proizlazi jedno iz drugog: tema, sadržaj, naracija, forma“.

„Makavejevljeva subverzivnost je inovativna! Proizlazi iz gotovo eksperimentalnog odnosa prema formi ili je i deo slobodarskog duha samog autora, koji se u svom delu suočava s nepatvorenom stvarnošću preispitujući vrednosne i ideološke sisteme svoga vremena i bliske prošlosti“, izjavio je Radovanović u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević uoči premijere svog filma na 47. Festu.

Na Festu će biti prikazan i argentinski film „Crni anđeo“, a Sandra Perović je intervjuisala reditelja Luisa Ortegu i glavne glumce Lorenza Fera i Čina Darina. Brutalni triler protkan crnim humorom istražuje istinitu priču o adolescentu nevinog lica koji je počino 11 ubistava, kao i veliki broj krađa. Ortega priznaje da je kao dečak voleo odmetnički životni stil i dodaje da „skoro sve što je zabavno jeste nezakonito“. Kako je objasnio, glavni protagonista misli da je u filmu, „umislio je da smrt nije stvarna“.

Na pitanje o odnosu glavnih likova Ramona i Karlosa, Fero i Darin odgovaraju da je kompleksan. „Čuli smo za homoerotične stvari, ali nismo baš za to jer bi to etiketiralo njihov odnos. Mi mislimo da je to priča o ljubavi između dve osobe. Počinje kao ljubav prijatelja, partnera“, izjavio je Darin.

Zbog velikog interesovanja publike Kinoteka u februaru reprizira januarski ciklus Velikani svetskog filma, posvećen Stivu Mekvinu. U ovom broju Mimi Vlaović piše o šarmantnom i temperamentnom junaku i antijunaku filmova „Bulit“, „Bekstvo“, „Leptir“, „Pakleni toranj“ i drugih akcija i trilera, o „buntovniku s razlogom koji isteruje pravdu s obe strane zakona, hara Divljim zapadom, uspeva da prevaziđe strahote logora, pronalazi izlaz iz ostrvskih zatvora, gasi požare u najvišim soliterima i u svakom trenutku ostaje tzv. The King of Cool“ i ocenjuje da nas jedinstveni realizam Stiva Mekvina „navodi da dišemo s njim kao jedno u svakoj njegovoj borbi“.
Program Moj izbor u februaru čini selekcija britanskog filma koju je sastavio Branko Rosić, novinar, urednik, pisac, muzičar, odlikovan Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije. U intervjuu za Kinoteku Rosić otkriva šta ga privlači britanskoj kinematografiji, kako je formirao ukus na Festu i u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj, šta su mu u mladosti značili filmovi „Kad bi“, uz koji je prepoznao da neće voditi mejnstrim život srednje klase, i „Kvadrofenija“, koju je gledala cela tadašnja pank ekipa i to nekoliko puta nedeljno.

Nenad Bekvalac nastavlja feljton Crni film o proboju afroameričkih filmskih stvaralaca zahvaljujući žanru nazvanom „bleksploatacija“ koji je izazvao burne debate, ali i postigao ogromnu gledanost u Americi 70-ih godina prošlog veka, a čiju je formulu uspostavio veliki uspeh filmova „Pesme Svit Svitbeka“ i „Detektiv Šaft“.
Uz program Nema sreda Aleksandar Saša Erdeljanović daje detaljan pregled pod naslovom „Srpski igrani film do 1914. godine“.

Povodom programa Dokumentarni četvrtak Božidar Marjanović predstavlja Miloslava Samardžića, autora dokumentarne TV serije „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“, čiji je producent preduzeće Pogledi iz Kragujevca, a koproducent Udruženje bivših boraca Kraljevske jugoslovenske vojske u Otadžbini za Veliku Britaniju.

Miloslav Samardžić u svom tekstu opisuje kako su Pogledi nabavili obimnu arhivsku građu iz Nacionalnog arhiva u Vašingtonu, te serija sadrži inserte iz filmova koje naša javnost još nije videla: poseta kralja Petra II predsedniku Ruzveltu 1942, Ruzveltov poklon „letećih tvrđava” Jugoslovenskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu, pod komandom generala Draže Mihailovića, oktobra 1943, susret američkog pukovnika dr Roberta Mekdauela i generala Mihailovića 31. avgusta 1944…

U tekstu „Čitate li serije?“ Đorđe Miketić piše o fenomenu popularnosti i kvaliteta novih TV serija. „Analizirajući savremene serije, kvalitativno i naratološki, moramo televiziji dati mnogo više od puke apologije, čak, išao bih toliko daleko da ustvrdim da TV serije, u stvari, postaju savremeni romani“, ističe Miketić, a kao prelomni trenutak izdvaja seriju „Sopranos“.

Rubrika Sa polica biblioteke predstavlja fotomonografiju „Orson Vels u Hvaru“, koju potpisuju profesor i publicista, Hvaranin Duško Kovačić i direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra Daniel Rafaelić. Knjiga prati nastanak filma „Dubina“, koji je slavni američki reditelj, glumac, scenarista i producent Orson Vels snimio u Jugoslaviji, na Jadranskom moru, krajem 60-ih godina prošlog veka.
Februarski ciklus Velikani svetskog filma posvećen je reditelju Dariju Arđentu. O italijanskom reditelju i scenaristi, uticajnom majstoru horor žanra, koji je svoje najbolje filmove snimio 70-ih i 80-ih godina 20. veka, piše Nenad Bekvalac. Navodeći da je po mišljenju mnogih njegovo remek delo „Suspirija“ (1977), Bekvalac pominje i kontroverze oko rimejka u režiji Luke Gvadanjina, koji će biti prikazan na 47. Festu.

U susret Festu Kinoteka prenosi dva osvrta iz doba početaka popularnog festivala. Milan Mitić je u Svetu 1973. ocenio da je „Fest obezbedio budućnost jer je na vreme sišao u narod i oslobodio se kurtoazije“. Bila je to godina kada su prikazani „Kum“, „Rubljov“, „Paklena pomorandža“, „Kabare“ …

U Radio TV reviji 1978. Danilo Štrbac pod naslovom „Ko se boji Festa još“ piše „zbog čega su dve socijalističke, jedna kapitalistička i jedna nesvrstana zemlja odlučile da svojim filmovima ne dozvole prikazivanje u Jugoslaviji“. Reč je, između ostalih, o „TV mreži“ Sidnija Lameta i „Čoveku od mramora“ Andžeja Vajde.
Rubrika Kritika iz prošlosti prenosi tekst Milana Mitića „Mentalitet pod prismotrom“ o filmu „Tri karte za Holivud“, čija će digitalno restaurirana kopija biti prikazana u okviru projekta Vip Kinoteka. Ova opora komedija u režiji Božidara Nikolića, po scenariju Željka Mijanovića, „bavi se događajima s početka šezdesetih, ali samo zato da bi pokazala koliko su naše boljke teške, večne, neuništive i fatalne po mentalno zdravlje naroda“, ocenio je Mitić u Novostima aprila 1993. godine, hvaleći celu glumačku ekipu, a posebno Branislava Lečića i Bogdana Diklića.

Povodom smrti prvaka srpskog glumišta Marka Nikolića In memoriam je napisao Branislav Erdeljanović ocenjujući da je Nikolić bio istinski umetnik, nenametljiv i jednostavan, „glumac ogromne harizme i upečatljive pojave, čije su se uloge zauvek urezale u sećanje generacija“, posebno ona u filmu „Karađorđeva smrt“ u režiji Đorđa Kadijevića.

O hrvatskom glumcu Ivi Gregureviću, koji je takođe preminuo početkom ove godine, piše Marijana Terzin Stojčić u tekstu „Napravite mesta, stigao je Čaruga“.

U rubrici Tragovi na filmu saradnici Kinoteke pišu i o drugim nedavno preminulim umetnicima, među kojima su glumac Božidar Bole Stošić, glumice Peni Maršal i Sondra Lok, reditelji Mrinal Sen i Ringo Lam.
Broj zaključuje tekst Nenada Bekvalca o Terensu Fišeru, reditelju klasičnih horor filmova kojem je posvećen program Šok koridor predstavlja. Fišer nije stavljao akcenat na šok efekte, sve filmove režirao je tako da među njima nema dodirnih tačaka, sem imena glavnih junaka – Drakula, Frankenštajn, Mumija, a teme kojima se bavi lucidno su metafizičke, ocenjuje Bekvalac.

Časopis kao i do sada objavljuje program projekcija u salama Kinoteke u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.

Izvor: Jugoslovenska kinoteka

Related posts

Leave a Comment